< Псалми 104 >

1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Alaba al Señor, alma mía. Oh Señor mi Dios, eres muy grande; estás vestido de gloria y esplendor.
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
Estás vestido de luz como con una túnica; extendiendo los cielos como una cortina:
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
El arco de tu casa se basa en las aguas; haces de las nubes tu carruaje; vas en las alas del viento:
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
Él hace que los vientos sean sus ángeles, y las llamas de fuego sus siervos.
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
Él hizo la tierra fuerte sobre sus bases, para que no se mueva para siempre jamás;
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
Cubriéndolo con el mar como con una túnica: las aguas eran altas sobre las montañas;
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
A la voz de tu palabra fueron en fuga; al sonido de tu trueno se fueron con miedo;
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
Subieron los montes y los valles descendieron al lugar que tú preparó para ellos.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
Hiciste un límite sobre el cual no podían ir, para que la tierra nunca más fuera cubierta por ellos.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
Enviaste las fuentes a los valles; ellos están fluyendo entre las colinas.
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
Dan de beber a toda bestia del campo; los asnos de la montaña vienen a buscar agua.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
Las aves del cielo tienen sus lugares de descanso junto a ellas, y cantan entre las ramas.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
Él hace caer la lluvia de sus tiendas en los montes; la tierra está llena del fruto de sus obras.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
Él hace crecer la hierba para el ganado, y las plantas para el uso del hombre; para que el pan salga de la tierra;
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
Y el vino para alegrar el corazón del hombre, y el aceite para hacer resplandecer su rostro, y el pan para fortalecer su corazón.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
Los árboles del Señor están llenos de crecimiento, los cedros del Líbano de su plantación;
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
Donde las aves tienen sus lugares de descanso; en cuanto a la cigüeña, los árboles altos son su casa.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
Las altas colinas son un lugar seguro para las cabras de montaña, y las rocas para las pequeñas bestias.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
Hizo la luna como señal de las divisiones del año; enseñando al sol el momento de su descenso.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
Cuando se oscurece, es de noche, cuando todas las bestias del bosque salen silenciosamente de sus lugares secretos.
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
Los leoncillos rugen corren tras su comida; buscando de Dios su comida.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
Sale el sol, y se juntan, y vuelven a sus lugares secretos para descansar.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
El hombre sale a su trabajo, y a su negocio, hasta la tarde.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
¡Oh Señor, cuán grande es el número de tus obras! en sabiduría los has hecho todos; la tierra está llena de las cosas que has hecho.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
Allí está el gran mar ancho, donde hay seres vivientes, grandes y pequeños, más de los que pueden ser contados.
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
Allí van los barcos; está esa gran bestia Leviatán. que has hecho como un juguete.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
Todos ellos están esperando por ti, para darles su comida a su tiempo.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
Ellos toman lo que les das; están llenos de las cosas buenas que provienen de tu mano abierta.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
Si tu cara se esconde de ellos. están turbados; cuando les quitas el aliento, llegan a su fin y vuelven al polvo.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
envías tu espíritu, se les da vida; haces nueva la faz de la tierra.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
Sea la gloria del Señor para siempre; que el Señor tenga gozo en sus obras.
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
a cuya mirada tiembla la tierra; a cuyo toque las montañas emiten humo.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
Y haré canciones al Señor toda mi vida; Haré melodía a mi Dios mientras tenga mi ser.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
Que mis pensamientos sean dulces para él; me alegraré en el Señor.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Permitan que los pecadores sean cortados de la tierra, y que todos los malvados lleguen a su fin. Alaba al Señor, alma mía. Alaba al Señor.

< Псалми 104 >