Псалми 102
1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
Езилгәнниң дуаси: У һалидин кәткәндә, дад-пәрядини Пәрвәрдигар алдиға төккәндә: — Дуайимни аңлиғайсән, и Пәрвәрдигар; Пәрядим алдиңға йетип кирсун!
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Йүзүңни мәндин қачурмиғайсән; Қисилған күнүмдә маңа қулақ салғайсән; Мән нида қилған күндә, маңа тез җавап бәргин!
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
Мана, күнлирим ис-түтәктәк түгәп кетиду, Устиханлирим отун-чоғларға охшаш көйди!
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
Жүригим зәхмә йәп чөпләр хазан болғандәк қуруп кәтти, Һәтта ненимни йейишни унтудум.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
Мән аһу-зар тартқанлиғимдин, Әтлирим сүңәклиримгә чаплишип қалди.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
Чөл-баявандики сақийқуштәк, Вәйранчилиқта қонуп жүргән һувқушқа охшаймән.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
Ухлимай сәгәк туруп күзәттимән; Өгүздә ялғуз қалған қушқач кәбимән.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
Дүшмәнлирим күн бойи мени мәсқирә қилмақта, Мени һақарәтлигәнләр исмимни ләнәт орнида ишләтмәктә.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
Қәһриң һәм аччиғиң түпәйлидин, Күлни нан дәп йәватимән, Ичимлигимни көз йешим билән арилаштуримән; Чүнки Сән мени көтирип, андин йәргә урдуң.
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
Күнлирим қуяш узартқан көләңгидәк йоқулай дәп қалди, Өзүм болсам чөпләр хазан болғандәк қуруп кәттим.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
Лекин Сән, Пәрвәрдигар, әбәдий турисән, Сениң нам-шөһритиң дәвирдин-дәвиргичидур.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Сән орнуңдин турисән, Зионға рәһим қилисән; Чүнки униңға шәпқәт көрситиш вақти кәлди, Һә, вақит-саити йетип кәлди!
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
Чүнки қуллириң униң ташлиридин хурсәнлик тапиду, Һәм туприғиғиму ичини ағритиду;
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
Әлләр Пәрвәрдигарниң намидин, Йәр йүзидики шаһлар шан-шәривиңдин әйминиду.
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
Мана, Пәрвәрдигар Зионни қайтидин қурғанда, У Өз шан-шәривидә көрүниду!
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
У ғериб-мискинниң дуасиға етивар бериду; Уларниң дуасини һәргиз кәмситмәйду.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
Булар кәлгүси бир әвлат үчүн хатирилиниду; Шуниң билән кәлгүсидә яритилидиған бир хәлиқ Яһни мәдһийәләйду;
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
Чүнки У әсирләрниң аһ-зарлирини аңлай дәп, Өлүмгә буйрулғанларни азат қилай дәп, Егиздики муқәддәс җайидин еңишип нәзәр салди, Әршләрдин Пәрвәрдигар йәргә қариди;
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
Шундақ қилип, улар Пәрвәрдигарниң хизмитидә болайли дегәндә, Йәни әл-мәмликәтләр җәм жиғилған вақтида — Пәрвәрдигарниң нами Зионда, Униң шәрәплири Йерусалимда җакалиниду!
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
Бирақ У мени йолда мағдурсизландуруп, Күнлиримни қисқартти.
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
Мән: «Тәңрим, өмрүмниң йеримида мени елип кәтмә!» — дедим. — «Сениң жиллириң дәвирдин дәвиргичидур,
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
Сән йәрни әлмисақтинла бәрпа қилғансән, Асманларни һәм қоллириң ясиғандур;
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
Улар йоқ болуп кетиду, Бирақ Сән давамлиқ туриверисән; Уларниң һәммиси кийимдәк конирап кетиду; Уларни кона тон кәби алмаштурсаң, Шунда улар кийим-кечәк йәңгүшләнгәндәк йәңгүшлиниду.
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
Бирақ Сән өзгәрмигүчидурсән, Жиллириңниң тамами йоқтур.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
Қуллириңниң балилириму туривериду, Уларниң әвлади һозуриңда мәзмут яшайду!».
