Псалми 102
1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
Молитва нищаго, егда уныет и пред Господем пролиет моление свое. Господи, услыши молитву мою, и вопль мой к Тебе да приидет.
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Не отврати лица Твоего от мене: в оньже аще день скорблю, приклони ко мне ухо Твое: в оньже аще день призову Тя, скоро услыши мя.
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
Яко изчезоша яко дым дние мои, и кости моя яко сушило сосхошася.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
Уязвлен бых яко трава, и изсше сердце мое, яко забых снести хлеб мой.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
От гласа воздыхания моего прильпе кость моя плоти моей.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
Уподобихся неясыти пустынней, бых яко нощный вран на нырищи.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
Бдех и бых яко птица особящаяся на зде.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
Весь день поношаху ми врази мои, и хвалящии мя мною кленяхуся.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
Зане пепел яко хлеб ядях и питие мое с плачем растворях,
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
от лица гнева Твоего и ярости Твоея: яко вознес низвергл мя еси.
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
Дние мои яко сень уклонишася, и аз яко сено изсхох.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
Ты же, Господи, во век пребываеши, и память Твоя в род и род.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Ты воскрес ущедриши Сиона: яко время ущедрити его, яко прииде время.
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
Яко благоволиша раби Твои камение его, и персть его ущедрят.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
И убоятся языцы имене Господня, и вси царие земстии славы Твоея:
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
яко созиждет Господь Сиона и явится во славе Своей.
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
Призре на молитву смиренных и не уничижи моления их.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
Да напишется сие в род ин, и людие зиждемии восхвалят Господа:
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
яко приниче с высоты святыя Своея, Господь с небесе на землю призре,
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
услышати воздыхание окованных, разрешити сыны умерщвленных:
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
возвестити в Сионе имя Господне и хвалу Его во Иерусалиме,
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
внегда собратися людем вкупе и царем, еже работати Господеви.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
Отвеща Ему на пути крепости Его: умаление дний моих возвести ми:
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
не возведи мене во преполовение дний моих: в роде родов лета Твоя.
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
В началех Ты, Господи, землю основал еси, и дела руку Твоею суть небеса.
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
Та погибнут, Ты же пребываеши: и вся яко риза обетшают, и яко одежду свиеши я, и изменятся.
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
Ты же тойжде еси, и лета Твоя не оскудеют.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
Сынове раб Твоих вселятся, и семя их во век исправится.
