Приче Соломонове 6
1 Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
Mwana na ngai, soki ondimi niongo ya moninga na yo, soki obeti tolo mpo na kondima niongo ya mopaya,
2 Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
omikangi nde singa na maloba na yo, omikangi nde na motambo ya maloba ya monoko na yo.
3 Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
Boye, mwana na ngai, sala makambo oyo mpo ete omikangola, pamba te omikabaki na maboko ya moninga na yo; kende komikitisa liboso na ye mpe tingama na ye,
4 Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
kotika te ete miso na yo elala pongi to enimba;
5 Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
mikangola na motambo lokola mboloko na maboko ya mobomi banyama ya zamba, mpe lokola ndeke na motambo ya mokangi bandeke.
6 Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
Yo moto ya goyigoyi, kende epai ya furmi, tala malamu ezaleli na yango mpe okozwa bwanya!
7 Нема вођу ни управитеља ни господара;
Yango ezalaka na mokambi te, mokengeli te to mokonzi te;
8 И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
ebongisaka bilei na yango na tango ya moyi makasi, ebombaka yango na tango ya kobuka mbuma.
9 Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
Yo moto ya goyigoyi, okolala pongi kino tango nini? Kino tango nini okolamuka na pongi na yo?
10 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
Mwa pongi moke, mwa kopema moke, mwa kokanga maboko moke mpo na kolala
11 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
mpe bobola ekoyela yo na pwasa lokola moleki nzela, mpe pasi ekoyela yo lokola moyibi.
12 Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
Moto oyo atambolaka na lokuta na monoko azali moto ya Beliali, moto mabe:
13 Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
Abetaka-betaka miso, apesaka bilembo na makolo na ye mpe alobaka na nzela ya bilembo ya misapi;
14 Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
azalaka na makanisi mabe kati na motema na ye, asalaka tango nyonso mabongisi ya mabe mpe alukaka kaka tango nyonso makelele.
15 Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
Yango wana, pasi ekoyela ye na pwasa, akobukana mbala moko, mpe kisi ya kobikisa ye ekozala te.
16 На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
Yawe ayinaka makambo wana motoba; mpe makambo oyo sambo ezali mabe penza na miso na Ye:
17 Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
Kodongola, lolemo ya lokuta, maboko oyo ebomaka moto oyo asali mabe te,
18 Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
motema oyo ekanisaka mabongisi ya mabe, makolo oyo epotaka mbangu na mabe,
19 Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
motatoli mabe oyo alobaka lokuta mpe moto oyo alukaka makelele kati na bandeko.
20 Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
Mwana na ngai, batela mibeko ya tata na yo mpe kosundola te mateya ya mama na yo.
21 Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
Kanga yango tango nyonso na motema na yo, lata yango na kingo na yo.
22 Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
Pamba te ekolakisa yo nzela tango okokende na mobembo, ekobatela yo tango okolala pongi mpe ekosolola na yo tango okolamuka.
23 Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
Mibeko ezali mwinda, mateya ezali pole, makebisi mpe pamela ezali nzela ya bomoi,
24 Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
mpo na kobatela yo mosika ya mwasi ya ndumba, mosika ya lokuta ya lolemo ya mwasi ya mopaya.
25 Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
Kotika te ete motema na yo elula kitoko na ye, mpe miso na ye ekweyisa yo.
26 Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
Pamba te likolo ya mwasi ya ndumba, okoki kobungisa ezala eteni na yo ya lipa, mpe mwasi ya libala akoki kobebisa bomoi ya motuya.
27 Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
Boni, moto akoki solo kozika moto, bongo bilamba na ye ezika te?
28 Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
Moto akoki solo kotambola na likolo ya makala ya moto, bongo makolo na ye ezika te?
29 Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
Boye, moto nyonso oyo akosangisa nzoto na mwasi ya ndeko na ye akozanga te kozwa etumbu.
30 Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
Kotiola moyibi te soki ayibi mpo ete azali na nzala mpe azangi eloko ya kolia.
31 Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
Kasi soki bakangi ye, akozongisa mbala sambo, akopesa biloko nyonso ya ndako na ye.
32 Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
Mobali oyo asalaka ekobo na mwasi ya moninga azali lokola moto oyo azangi mayele; kosala ekobo ya boye ezali nde komiboma;
33 Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
akobuka lokola mbuma: minyoko mpe kosambwa; bongo soni na ye ekosila te.
34 Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
Pamba te zuwa epelisaka kanda makasi kati na mobali, mpe akozala na mawa te na mokolo oyo akozongisa mabe na mabe;
35 Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
akotikala kondima ata lifuti moko te mpo ete akoka kolimbisa, mpe akoboya yango ata soki babakisi bakado.
