< Приче Соломонове 5 >

1 Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
Mon fils, sois attentif à ma sagesse, incline ton oreille à mon intelligence;
2 Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
Afin que tu gardes mes avis, et que tes lèvres conservent la science.
3 Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
Car les lèvres de l'étrangère distillent des rayons de miel, et son palais est plus doux que l'huile.
4 Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Mais ce qui en provient est amer comme de l'absinthe, et aigu comme une épée à deux tranchants.
5 Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
Ses pieds descendent à la mort, ses démarches aboutissent au sépulcre. (Sheol h7585)
6 Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
Afin que tu ne balances point le chemin de la vie; ses chemins en sont écartés, tu ne le connaîtras point.
7 Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
Maintenant donc, enfants, écoutez-moi, et ne vous détournez point des paroles de ma bouche.
8 Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
Eloigne ton chemin de la femme étrangère, et n'approche point de l'entrée de sa maison.
9 Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
De peur que tu ne donnes ton honneur à d'autres, et tes ans au cruel.
10 Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
De peur que les étrangers ne se rassasient de tes facultés, et que le fruit de ton travail ne soit en la maison du forain;
11 И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
Et que tu ne rugisses quand tu seras près de ta fin, quand ta chair et ton corps seront consumés;
12 И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
Et que tu ne dises: Comment ai-je haï l'instruction, et comment mon cœur a-t-il dédaigné les répréhensions?
13 И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
Et comment n'ai-je point obéi à la voix de ceux qui m'instruisaient, et n'ai-je point incliné mon oreille à ceux qui m'enseignaient?
14 Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
Peu s'en est fallu que je n'aie été dans toute sorte de mal, au milieu de la congrégation et de l'assemblée.
15 Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
Bois des eaux de ta citerne, et des ruisseaux du milieu de ton puits;
16 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
Que tes fontaines se répandent dehors, et les ruisseaux d'eau par les rues;
17 Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
Qu'elles soient à toi seul, et non aux étrangers avec toi.
18 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
Que ta source soit bénie, et réjouis-toi de la femme de ta jeunesse,
19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
[Comme] d'une biche aimable, et d'une chevrette gracieuse; que ses mamelles te rassasient en tout temps, et sois continuellement épris de son amour;
20 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
Et pourquoi, mon fils, irais-tu errant après l'étrangère, et embrasserais-tu le sein de la foraine?
21 Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
Vu que les voies de l'homme sont devant les yeux de l'Eternel, et qu'il pèse toutes ses voies.
22 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
Les iniquités du méchant l'attraperont, et il sera retenu par les cordes de son péché.
23 Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Il mourra faute d'instruction, et il ira errant par la grandeur de sa folie.

< Приче Соломонове 5 >