Приче Соломонове 5
1 Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
Mon fils, sois attentif à la sagesse que je prêche, incline l’oreille aux conseils de ma raison,
2 Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
afin d’observer une sage circonspection et de soumettre tes lèvres aux lois de la prudence.
3 Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
C’Est que les lèvres de l’étrangère distillent du miel, et son palais est plus onctueux que l’huile.
4 Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Mais à la fin ce miel devient amer comme l’absinthe, et ce palais, acéré comme un glaive à double tranchant.
Ses pieds descendent à la mort, ses pas aboutissent au Cheol. (Sheol h7585)
6 Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
Elle n’a garde de fouler le chemin de la vie; ses sentiers sont mouvants, tu ne t’en douterais pas.
7 Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
Et maintenant, mes fils, écoutez-moi: ne vous écartez point des paroles de ma bouche.
8 Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
Eloigne tes pas de cette étrangère; ne t’approche pas de l’entrée de sa maison.
9 Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
Sans cela tu livrerais à d’autres ton honneur, et les années de ta vie à un cruel ennemi.
10 Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
Des étrangers se gorgeraient du fruit de tes efforts, ton labeur enrichirait la maison d’un inconnu.
11 И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
Tu te lamenterais sur ta destinée, en voyant se consumer ta chair et ta vigueur corporelle.
12 И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
Tu dirais alors: "Ah! pourquoi ai-je pris en haine la morale, et mon cœur a-t-il repoussé toute remontrance?
13 И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
Que n’ai-je écouté la voix de mes guides et prêté l’oreille à mes maîtres?
14 Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
Peu s’en est fallu que je ne devinsse la proie de tous les maux, au milieu de l’assemblée, au sein de la société!"
15 Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
Bois donc l’eau de ta citerne et l’onde qui coule de ta fontaine.
16 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
Tes sources doivent-elles se répandre au dehors, tes cours d’eau arroser les places publiques?
17 Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
Réserve-les à toi seul; que les étrangers ne les partagent pas avec toi!
18 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
Qu’ainsi soit bénie ta source, et puisses-tu trouver la joie dans la femme de ta jeunesse!
19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
Biche d’amour, gazelle pleine de grâce, que ses charmes t’enivrent en tout temps, et que son amour t’enthousiasme sans cesse!
20 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
Pourquoi, mon fils, t’éprendre d’une étrangère et prodiguer tes caresses à une autre compagne?
21 Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
Car l’Eternel a les yeux fixés sur les voies de l’homme, il observe la trace de tous ses pas.
22 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
L’Impie est pris dans ses péchés comme dans un lacet, il s’embarrasse dans les entraves de son crime.
23 Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
II meurt faute de loi morale, égaré par l’excès de sa folie.
