Приче Соломонове 5
1 Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
Mijn zoon! merk op mijn wijsheid, neig uw oor tot mijn verstand;
2 Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
Opdat gij alle bedachtzaamheid behoudt, en uw lippen wetenschap bewaren.
3 Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
Want de lippen der vreemde vrouw druppen honigzeem, en haar gehemelte is gladder dan olie.
4 Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Maar het laatste van haar is bitter als alsem, scherp als een tweesnijdend zwaard.
Haar voeten dalen naar den dood, haar treden houden de hel vast. (Sheol h7585)
6 Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
Opdat gij het pad des levens niet zoudt wegen, zijn haar gangen ongestadig, dat gij het niet merkt.
7 Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
Nu dan, gij kinderen! hoort naar mij, en wijkt niet van de redenen mijns monds.
8 Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
Maak uw weg verre van haar, en nader niet tot de deur van haar huis;
9 Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
Opdat gij anderen uw eer niet geeft, en uw jaren den wrede;
10 Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
Opdat de vreemden zich niet verzadigen van uw vermogen, en al uw smartelijke arbeid niet kome in het huis des onbekenden;
11 И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
En gij in uw laatste brult, als uw vlees, en uw lijf verteerd is;
12 И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
En zegt: Hoe heb ik de tucht gehaat, en mijn hart de bestraffing versmaad!
13 И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
En heb niet gehoord naar de stem mijner onderwijzers, noch mijn oren geneigd tot mijn leraars!
14 Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
Ik ben bijna in alle kwaad geweest, in het midden der gemeente en der vergadering!
15 Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
Drink water uit uw bak, en vloeden uit het midden van uw bornput;
16 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
Laat uw fonteinen zich buiten verspreiden, en de waterbeken op de straten;
17 Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
Laat ze de uwe alleen zijn, en van geen vreemde met u.
18 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
Uw springader zij gezegend; en verblijd u vanwege de huisvrouw uwer jeugd;
19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
Een zeer liefelijke hinde, en een aangenaam steengeitje; laat u haar borsten te allen tijd dronken maken; dool steeds in haar liefde.
20 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
En waarom zoudt gij, mijn zoon, in een vreemde dolen, en den schoot der onbekende omvangen?
21 Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
Want eens iegelijks wegen zijn voor de ogen des HEEREN, en Hij weegt al zijne gangen.
22 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
Den goddeloze zullen zijn ongerechtigheden vangen, en met de banden zijner zonden zal hij vastgehouden worden.
23 Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Hij zal sterven, omdat hij zonder tucht geweest is, en in de grootheid zijner dwaasheid zal hij verdwalen.
