< Приче Соломонове 31 >

1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
De woorden van den koning Lemuel; de last, maarmede zijn moeder hem onderwees.
2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
Wat, o mijn zoon, en wat, o zoon mijns buiks? ja, wat, o zoon mijner geloften?
3 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
Geeft aan de vrouwen uw vermogen niet, noch uw wegen, om koningen te verdelgen.
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
Het komt den koningen niet toe, o Lemuel! het komt den koningen niet toe wijn te drinken, en den prinsen, sterken drank te begeren;
5 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
Opdat hij niet drinke, en het gezette vergete, en de rechtzaak van alle verdrukten verandere.
6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
Geeft sterken drank dengene, die verloren gaat, en wijn dengenen, die bitterlijk bedroefd van ziel zijn;
7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
Dat hij drinke, en zijn armoede vergete, en zijner moeite niet meer gedenke.
8 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
Open uw mond voor den stomme, voor de rechtzaak van allen, die omkomen zouden.
9 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
Open uw mond; oordeel gerechtelijk, en doe den verdrukte en nooddruftige recht.
10 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
Aleph. Wie zal een deugdelijke huisvrouw vinden? Want haar waardij is verre boven de robijnen.
11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
Beth. Het hart haars heren vertrouwt op haar, zodat hem geen goed zal ontbreken.
12 Чини му добро, а не зло, свега века свог.
Gimel. Zij doet hem goed en geen kwaad, al de dagen haars levens.
13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
Daleth. Zij zoekt wol en vlas, en werkt met lust harer handen.
14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
He. Zij is als de schepen eens koopmans; zij doet haar brood van verre komen.
15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
Vau. En zij staat op, als het nog nacht is, en geeft haar huis spijze, en haar dienstmaagden het bescheiden deel.
16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
Zain. Zij denkt om een akker, en krijgt hem; van de vrucht harer handen plant zij een wijngaard.
17 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
Cheth. Zij gordt haar lenden met kracht, en zij versterkt haar armen.
18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
Teth. Zij smaakt, dat haar koophandel goed is; haar lamp gaat des nachts niet uit.
19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
Jod. Zij steekt haar handen uit naar de spil, en haar handpalmen vatten den spinrok.
20 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
Caph. Zij breidt haar handpalm uit tot den ellendige; en zij steekt haar handen uit tot den nooddruftige.
21 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
Lamed. Zij vreest voor haar huis niet vanwege de sneeuw; want haar ganse huis is met dubbele klederen gekleed.
22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
Mem. Zij maakt voor zich tapijtsieraad; haar kleding is fijn linnen en purper.
23 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
Nun. Haar man is bekend in de poorten, als hij zit met de oudsten des lands.
24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
Samech. Zij maakt fijn lijnwaad en verkoopt het; en zij levert den koopman gordelen.
25 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
Ain. Sterkte en heerlijkheid zijn haar kleding; en zij lacht over den nakomenden dag.
26 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
Pe. Zij doet haar mond open met wijsheid; en op haar tong is leer der goeddadigheid.
27 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
Tsade. Zij beschouwt de gangen van haar huis; en het brood der luiheid eet zij niet.
28 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
Koph. Haar kinderen staan op, en roemen haar welgelukzalig; ook haar man, en hij prijst haar, zeggende:
29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
Resch. Vele dochteren hebben deugdelijke gehandeld; maar gij gaat die allen te boven.
30 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
Schin. De bevalligheid is bedrog, en de schoonheid ijdelheid; maar een vrouw, die den HEERE vreest, die zal geprezen worden.
31 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
Thau. Geef haar van de vrucht harer handen, en laat haar werken haar prijzen in de poorten.

< Приче Соломонове 31 >