Књига проповедникова 1
1 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
De woorden van den prediker, den zoon van David, den koning te Jeruzalem.
2 Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
Ijdelheid der ijdelheden, zegt de prediker; ijdelheid der ijdelheden, het is al ijdelheid.
3 Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
Wat voordeel heeft de mens van al zijn arbeid, dien hij arbeidt onder de zon?
4 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
Het ene geslacht gaat, en het andere geslacht komt; maar de aarde staat in der eeuwigheid.
5 Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
Ook rijst de zon op, en de zon gaat onder, en zij hijgt naar haar plaats, waar zij oprees.
6 Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
Zij gaat naar het zuiden, en zij gaat om naar het noorden; de wind gaat steeds omgaande, en de wind keert weder tot zijn omgangen.
7 Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
Al de beken gaan in de zee, nochtans wordt de zee niet vol; naar de plaats, waar de beken heengaan, derwaarts gaande keren zij weder.
8 Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
Al deze dingen worden zo moede, dat het niemand zou kunnen uitspreken; het oog wordt niet verzadigd met zien; en het oor wordt niet vervuld van horen.
9 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
Hetgeen er geweest is, hetzelve zal er zijn, en hetgeen er gedaan is, hetzelve zal er gedaan worden; zodat er niets nieuws is onder de zon.
10 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
Is er enig ding, waarvan men zou kunnen zeggen: Ziet dat, het is nieuw? Het is alreeds geweest in de eeuwen, die voor ons geweest zijn.
11 Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
Er is geen gedachtenis van de voorgaande dingen; en van de navolgende dingen, die zijn zullen, van dezelve zal ook geen gedachtenis zijn bij degenen, die namaals wezen zullen.
12 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
Ik, prediker, was koning over Israel te Jeruzalem.
13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
En ik begaf mijn hart om met wijsheid te onderzoeken, en na te speuren al wat er geschiedt onder den hemel. Deze moeilijke bezigheid heeft God den kinderen der mensen gegeven, om zich daarin te bekommeren.
14 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
Ik zag al de werken aan, die onder de zon geschieden; en ziet, het was al ijdelheid en kwelling des geestes.
15 Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
Het kromme kan niet recht gemaakt worden; en hetgeen ontbreekt, kan niet geteld worden.
16 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
Ik sprak met mijn hart, zeggende: Zie, ik heb wijsheid vergroot en vermeerderd, boven allen, die voor mij te Jeruzalem geweest zijn; en mijn hart heeft veel wijsheid en wetenschap gezien.
17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
En ik begaf mijn hart om wijsheid en wetenschap te weten, onzinnigheden en dwaasheid; ik ben gewaar geworden, dat ook dit een kwelling des geestes is.
18 Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
Want in veel wijsheid is veel verdriet; en die wetenschap vermeerdert, vermeerdert smart.
