Приче Соломонове 3
1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
Fili mi, ne obliviscaris legis meæ, et præcepta mea cor tuum custodiat:
2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
longitudinem enim dierum, et annos vitæ, et pacem, apponent tibi.
3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
Misericordia et veritas te non deserant; circumda eas gutturi tuo, et describe in tabulis cordis tui:
4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
et invenies gratiam, et disciplinam bonam, coram Deo et hominibus.
5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
Habe fiduciam in Domino ex toto corde tuo, et ne innitaris prudentiæ tuæ.
6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
In omnibus viis tuis cogita illum, et ipse diriget gressus tuos.
7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
Ne sis sapiens apud temetipsum; time Deum, et recede a malo:
8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
sanitas quippe erit umbilico tuo, et irrigatio ossium tuorum.
9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
Honora Dominum de tua substantia, et de primitiis omnium frugum tuarum da ei:
10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
et implebuntur horrea tua saturitate, et vino torcularia tua redundabunt.
11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
Disciplinam Domini, fili mi, ne abjicias, nec deficias cum ab eo corriperis:
12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
quem enim diligit Dominus, corripit, et quasi pater in filio complacet sibi.
13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
Beatus homo qui invenit sapientiam, et qui affluit prudentia.
14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
Melior est acquisitio ejus negotiatione argenti, et auri primi et purissimi fructus ejus.
15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
Pretiosior est cunctis opibus, et omnia quæ desiderantur huic non valent comparari.
16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
Longitudo dierum in dextera ejus, et in sinistra illius divitiæ et gloria.
17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
Viæ ejus viæ pulchræ, et omnes semitæ illius pacificæ.
18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
Lignum vitæ est his qui apprehenderint eam, et qui tenuerit eam beatus.
19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
Dominus sapientia fundavit terram; stabilivit cælos prudentia.
20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
Sapientia illius eruperunt abyssi, et nubes rore concrescunt.
21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
Fili mi, ne effluant hæc ab oculis tuis. Custodi legem atque consilium,
22 И биће живот души твојој и накит грлу твом.
et erit vita animæ tuæ, et gratia faucibus tuis.
23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
Tunc ambulabis fiducialiter in via tua, et pes tuus non impinget.
24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
Si dormieris, non timebis; quiesces, et suavis erit somnus tuus.
25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
Ne paveas repentino terrore, et irruentes tibi potentias impiorum.
26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
Dominus enim erit in latere tuo, et custodiet pedem tuum, ne capiaris.
27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
Noli prohibere benefacere eum qui potest: si vales, et ipse benefac.
28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
Ne dicas amico tuo: Vade, et revertere: cras dabo tibi: cum statim possis dare.
29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
Ne moliaris amico tuo malum, cum ille in te habeat fiduciam.
30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
Ne contendas adversus hominem frustra, cum ipse tibi nihil mali fecerit.
31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
Ne æmuleris hominem injustum, nec imiteris vias ejus:
32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
quia abominatio Domini est omnis illusor, et cum simplicibus sermocinatio ejus.
33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
Egestas a Domino in domo impii; habitacula autem justorum benedicentur.
34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
Ipse deludet illusores, et mansuetis dabit gratiam.
35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
Gloriam sapientes possidebunt; stultorum exaltatio ignominia.
