Приче Соломонове 2
1 Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
Fili mi, si susceperis sermones meos, et mandata mea absconderis penes te:
2 Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
ut audiat sapientiam auris tua, inclina cor tuum ad cognoscendam prudentiam.
3 Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
Si enim sapientiam invocaveris, et inclinaveris cor tuum prudentiæ;
4 Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
si quæsieris eam quasi pecuniam, et sicut thesauros effoderis illam:
5 Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
tunc intelliges timorem Domini, et scientiam Dei invenies,
6 Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
quia Dominus dat sapientiam, et ex ore ejus prudentia et scientia.
7 Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
Custodiet rectorum salutem, et proteget gradientes simpliciter,
8 Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
servans semitas justitiæ, et vias sanctorum custodiens.
9 Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
Tunc intelliges justitiam, et judicium, et æquitatem, et omnem semitam bonam.
10 Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
Si intraverit sapientia cor tuum, et scientia animæ tuæ placuerit,
11 Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
consilium custodiet te, et prudentia servabit te:
12 Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
ut eruaris a via mala, et ab homine qui perversa loquitur;
13 Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
qui relinquunt iter rectum, et ambulant per vias tenebrosas;
14 Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
qui lætantur cum malefecerint, et exsultant in rebus pessimis;
15 Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
quorum viæ perversæ sunt, et infames gressus eorum.
16 Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
Ut eruaris a muliere aliena, et ab extranea quæ mollit sermones suos,
17 Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
et relinquit ducem pubertatis suæ,
18 Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
et pacti Dei sui oblita est. Inclinata est enim ad mortem domus ejus, et ad inferos semitæ ipsius. (questioned)
19 Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
Omnes qui ingrediuntur ad eam non revertentur, nec apprehendent semitas vitæ.
20 Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
Ut ambules in via bona, et calles justorum custodias:
21 Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
qui enim recti sunt habitabunt in terra, et simplices permanebunt in ea;
22 А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
impii vero de terra perdentur, et qui inique agunt auferentur ex ea.
