Приче Соломонове 25
1 И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
These also are proverbs of Solomon, which the men of Hezekiah, king of Judah, collected.
2 Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
It is the glory of God to conceal a thing; But it is the glory of kings to search out a matter.
3 Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
As the heavens for their height, And as the earth for its depth, So is the heart of kings unsearchable!
4 Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
Take away the dross from the silver, And there will come forth a vessel for the founder;
5 Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
Take away the wicked man from the presence of the king, And his throne will be established by righteousness.
6 Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
Put not thyself forth in the presence of the king, Nor set thyself in the place of the great;
7 Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
For better is it that one should say to thee, “Come up hither!” Than that he should put thee in a lower place, In the presence of the prince whom thine eyes behold.
8 Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
Go not forth hastily to engage in a suit, Lest thou know not what to do in the end of it, When thine adversary hath put thee to shame.
9 Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
Maintain thy cause with thine adversary, But reveal not another's secret;
10 Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
Lest he that heareth it put thee to shame, And thy infamy depart not from thee.
11 Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
A word spoken in season Is like apples of gold in figured-work of silver.
12 Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
As a ring of gold, and an ornament of fine gold, So is a wise reprover to an attentive ear.
13 Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
As the cold of snow in the time of harvest, So is a faithful messenger to them that send him; For he refresheth the spirit of his masters.
14 Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
As clouds and wind without rain, So is the man that boasteth falsely of giving.
15 Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
By long forbearing is a prince appeased; And a soft tongue breaketh bones.
16 Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
Hast thou found honey? eat what is sufficient for thee, Lest thou be surfeited with it, and vomit it up.
17 Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
Let thy foot be seldom in the house of thy friend, Lest he be surfeited with thee and hate thee.
18 Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
A battle-hammer, and a sword, and a sharp arrow, Is the man who beareth false witness against his neighbor.
19 Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
As a broken tooth, and a wavering foot, So is trust in an unfaithful man in time of trouble.
20 Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
As he that taketh off a garment on a cold day, As vinegar upon nitre, So is he that singeth songs to a heavy heart.
21 Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
If thine enemy be hungry, give him bread to eat; And if he be thirsty, give him water to drink;
22 Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
For thou wilt heap coals of fire upon his head, And the LORD will reward thee.
23 Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
As the north wind bringeth forth rain, So a backbiting tongue maketh an angry countenance.
24 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
Better is it to dwell in a corner of the housetop, Than with a quarrelsome woman in a large house.
25 Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
As cold water to the thirsty, So is good news from a far country.
26 Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
As a troubled fountain, and as a corrupted spring, So is a righteous man falling before the wicked.
27 Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
To eat much honey is not good; So the search of high things is weariness.
28 Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
As a city broken through and without a wall, So is he that hath no rule over his spirit.
