Књига проповедникова 1
1 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
The words of the Preacher, the son of David, king in Jerusalem.
2 Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
Vanity of vanities, saith the Preacher, vanity of vanities, all is vanity.
3 Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
What profit hath a man by all his labor with which he wearieth himself under the sun?
4 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
One generation passeth away, and another generation cometh; while the earth abideth for ever.
5 Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
The sun riseth, and the sun goeth down, and hasteneth to the place whence it arose.
6 Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
The wind goeth toward the south, and turneth about to the north; round and round goeth the wind, and returneth to its circuits.
7 Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
All the rivers run into the sea, yet the sea is not full; to the place whence the rivers come, thither they return.
8 Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
All words become weary; man cannot express it; the eye is not satisfied with seeing, nor the ear filled with hearing.
9 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
The thing that hath been is that which shall be, and that which hath been done is that which shall be done; and there is no new thing under the sun.
10 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
Is there any thing of which one may say, “Behold, this is new”? It was long ago, in the times which were before us.
11 Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
There is no remembrance of former things, and of things that are to come there shall be no remembrance to those who live afterwards.
12 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
I, the Preacher, was king over Israel at Jerusalem.
13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
And I gave my mind to seek and to search out with wisdom concerning all things which are done under heaven; an evil business, which God hath given to the sons of men, in which to employ themselves.
14 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
I saw all the things which are done under the sun; and, behold, it was all vanity, and striving after wind.
15 Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
That which is crooked cannot be made straight, and that which is wanting cannot be numbered.
16 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
I communed with my heart, saying, “Behold, I have gained more and greater wisdom than all who have been before me at Jerusalem; yea, my mind hath seen much wisdom and knowledge.”
17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
And I gave my mind to know wisdom, and to know senselessness and folly; I perceived that this also is striving after wind.
18 Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
For in much wisdom is much vexation, and he that increaseth knowledge increaseth sorrow.
