Приче Соломонове 25
1 И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
These are the miscellaneous instructions of Solomon, which the friends of Ezekias king of Judea copied out.
2 Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
The glory of God conceals a matter: but the glory of a king honours business.
3 Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
Heaven is high, and earth is deep, and a king's heart is unsearchable.
4 Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
Beat the drossy silver, and it shall be made entirely pure.
5 Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
Slay the ungodly from before the king, and his throne shall prosper in righteousness.
6 Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
Be not boastful in the presence of the king, and remain not in the places of princes;
7 Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
for [it is] better for thee that it should be said, Come up to me, than that [one] should humble thee in the presence of the prince; speak of that which thine eyes have seen.
8 Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
Get not suddenly into a quarrel, lest thou repent at last.
9 Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
Whenever thy friend shall reproach thee, retreat backward, despise [him] not;
10 Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
lest thy friend continue to reproach thee, so thy quarrel and enmity shall not depart, but shall be to thee like death. Favour and friendship set [a man] free, which do thou keep for thyself, lest thou be made liable to reproach; but take heed to thy ways peaceably.
11 Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
[As] a golden apple in a necklace of sardius, so [is it] to speak a [wise] word.
12 Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
In an ear-ring of gold a precious sardius is also set; [so is] a wise word to an obedient ear.
13 Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
As a fall of snow in the time of harvest is good against heat, so a faithful messenger [refreshes] those that send him; for he helps the souls of his employers.
14 Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
As winds and clouds and rains are most evident [objects], so is he that boasts of a false gift.
15 Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
In long-suffering is prosperity to kings, and a soft tongue breaks the bones.
16 Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
Having found honey, eat [only] what is enough, lest haply thou be filled, and vomit it up.
17 Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
Enter sparingly into thy friend's house, lest he be satiated with thy company, and hate thee.
18 Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
[As] a club, and a dagger, and a pointed arrow, so also is a man who bears false witness against his friend.
19 Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
The way of the wicked and the foot of the transgressor shall perish in an evil day.
20 Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
As vinegar is bad for a sore, so trouble befalling the body afflicts the heart. As a moth in a garment, and a worm in wood, so the grief of a man hurts the heart.
21 Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
If thine enemy hunger, feed him; if he thirst, give him drink;
22 Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
for so doing thou shalt heap coals of fire upon his head, and the Lord shall reward thee [with] good.
23 Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
The north wind raises clouds; so an impudent face provokes the tongue.
24 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
[It is] better to dwell on a corner of the roof, than with a railing woman in an open house.
25 Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
As cold water is agreeable to a thirsting soul, so is a good message from a land far off.
26 Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
As if one should stop a well, and corrupt a spring of water, so [is it] unseemly for a righteous man to fall before an ungodly man.
27 Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
[It is] not good to eat much honey; but it is right to honour venerable sayings.
28 Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
As a city whose walls are broken down, and which is unfortified, so is a man who does anything without counsel.
