< Приче Соломонове 24 >
1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Ne aemuleris viros malos, nec desideres esse cum eis:
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
quia rapinas meditatur mens eorum, et fraudes labia eorum loquuntur.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
Sapientia aedificabitur domus, et prudentia roborabitur.
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
In doctrina replebuntur cellaria, universa substantia pretiosa et pulcherrima.
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
Vir sapiens, fortis est: et vir doctus, robustus et validus.
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
Quia cum dispositione initur bellum: et erit salus ubi multa consilia sunt.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Excelsa stulto sapientia, in porta non aperiet os suum.
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
Qui cogitat mala facere, stultus vocabitur.
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
Cogitatio stulti peccatum est: et abominatio hominum detractor.
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
Si desperaveris lapsus in die angustiae: imminuetur fortitudo tua.
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
Erue eos, qui ducuntur ad mortem: et qui trahuntur ad interitum liberare ne cesses.
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
Si dixeris: Vires non suppetunt: qui inspector est cordis, ipse intelligit, et servatorem animae tuae nihil fallit, reddetque homini iuxta opera sua.
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
Comede, fili mi, mel, quia bonum est, et favum dulcissimum gutturi tuo:
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
Sic et doctrina sapientiae animae tuae: quam cum inveneris, habebis in novissimis spem, et spes tua non peribit.
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
Ne insidieris, et quaeras impietatem in domo iusti, neque vastes requiem eius.
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
Septies enim in die cadit iustus, et resurgit: impii autem corruent in malum.
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Cum ceciderit inimicus tuus, ne gaudeas, et in ruina eius ne exultet cor tuum:
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
ne forte videat Dominus, et displiceat ei, et auferat ab eo iram suam.
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Ne contendas cum pessimis, nec aemuleris impios:
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
quoniam non habent futurorum spem mali, et lucerna impiorum extinguetur.
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
Time Dominum, fili mi, et regem: et cum detractoribus non commiscearis:
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
quoniam repente consurget perditio eorum: et ruinam utriusque quis novit?
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
Haec quoque sapientibus dico: Cognoscere personam in iudicio non est bonum.
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
Qui dicunt impio: Iustus es: maledicent eis populi, et detestabuntur eos tribus.
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
Qui arguunt eum, laudabuntur: et super ipsos veniet benedictio.
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
Labia deosculabitur, qui recta verba respondet.
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Praepara foris opus tuum, et diligenter exerce agrum tuum: et postea aedifices domum tuam.
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
Ne sis testis frustra contra proximum tuum: nec lactes quemquam labiis tuis.
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
Ne dicas: Quomodo fecit mihi, sic faciam ei: reddam unicuique secundum opus suum.
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
Per agrum hominis pigri transivi, et per vineam viri stulti:
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
et ecce totum repleverant urticae, et operuerant superficiem eius spinae, et maceria lapidum destructa erat.
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Quod cum vidissem, posui in corde meo, et exemplo didici disciplinam.
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
Usquequo piger dormies? usquequo de somno consurgens? Parum, inquam, dormies, modicum dormitabis, pauxillum manus conseres, ut quiescas:
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
et veniet tibi quasi cursor egestas, et mendicitas quasi vir armatus.