< Приче Соломонове 21 >

1 Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.
Rivulets of waters [is] the heart of a king in the hand of Jehovah, Wherever He pleaseth He inclineth it.
2 Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.
Every way of a man [is] right in his own eyes, And Jehovah is pondering hearts.
3 Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.
To do righteousness and judgment, Is chosen of Jehovah rather than sacrifice.
4 Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је.
Loftiness of eyes, and breadth of heart, Tillage of the wicked [is] sin.
5 Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво.
The purposes of the diligent [are] only to advantage, And of every hasty one, only to want.
6 Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт.
The making of treasures by a lying tongue, [Is] a vanity driven away of those seeking death.
7 Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право.
The spoil of the wicked catcheth them, Because they have refused to do judgment.
8 Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право.
Froward [is] the way of a man who is vile, And the pure — upright [is] his work.
9 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
Better to sit on a corner of the roof, Than [with] a woman of contentions and a house of company.
10 Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.
The soul of the wicked hath desired evil, Not gracious in his eyes is his neighbour.
11 Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.
When the scorner is punished, the simple becometh wise, And in giving understanding to the wise He receiveth knowledge.
12 Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.
The Righteous One is acting wisely Towards the house of the wicked, He is overthrowing the wicked for wickedness.
13 Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен.
Whoso is shutting his ear from the cry of the poor, He also doth cry, and is not answered.
14 Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу.
A gift in secret pacifieth anger, And a bribe in the bosom strong fury.
15 Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.
To do justice [is] joy to the righteous, But ruin to workers of iniquity.
16 Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.
A man who is wandering from the way of understanding, In an assembly of Rephaim resteth.
17 Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.
Whoso [is] loving mirth [is] a poor man, Whoso is loving wine and oil maketh no wealth.
18 Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.
The wicked [is] an atonement for the righteous, And for the upright the treacherous dealer.
19 Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом.
Better to dwell in a wilderness land, Than [with] a woman of contentions and anger.
20 Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га.
A treasure to be desired, and oil, [Is] in the habitation of the wise, And a foolish man swalloweth it up.
21 Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.
Whoso is pursuing righteousness and kindness, Findeth life, righteousness, and honour.
22 У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.
A city of the mighty hath the wise gone up, And bringeth down the strength of its confidence.
23 Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.
Whoso is keeping his mouth and his tongue, Is keeping from adversities his soul.
24 Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло.
Proud, haughty, scorner [is] his name, Who is working in the wrath of pride.
25 Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;
The desire of the slothful slayeth him, For his hands have refused to work.
26 Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.
All the day desiring he hath desired, And the righteous giveth and withholdeth not.
27 Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху?
The sacrifice of the wicked [is] abomination, Much more when in wickedness he bringeth it.
28 Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда.
A false witness doth perish, And an attentive man for ever speaketh.
29 Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.
A wicked man hath hardened by his face, And the upright — he prepareth his way.
30 Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу.
There is no wisdom, nor understanding, Nor counsel, over-against Jehovah.
31 Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.
A horse is prepared for a day of battle, And the deliverance [is] of Jehovah!

< Приче Соломонове 21 >