< Приче Соломонове 20 >

1 Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
Wine [is] a scorner — strong drink [is] noisy, And any going astray in it is not wise.
2 Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
The fear of a king [is] a growl as of a young lion, He who is causing him to be wroth is wronging his soul.
3 Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
An honour to a man is cessation from strife, And every fool intermeddleth.
4 Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
Because of winter the slothful plougheth not, He asketh in harvest, and there is nothing.
5 Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
Counsel in the heart of a man [is] deep water, And a man of understanding draweth it up.
6 Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
A multitude of men proclaim each his kindness, And a man of stedfastness who doth find?
7 Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
The righteous is walking habitually in his integrity, O the happiness of his sons after him!
8 Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
A king sitting on a throne of judgment, Is scattering with his eyes all evil,
9 Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
Who saith, 'I have purified my heart, I have been cleansed from my sin?'
10 Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
A stone and a stone, an ephah and an ephah, Even both of them [are] an abomination to Jehovah.
11 По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
Even by his actions a youth maketh himself known, Whether his work be pure or upright.
12 Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
A hearing ear, and a seeing eye, Jehovah hath made even both of them.
13 Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
Love not sleep, lest thou become poor, Open thine eyes — be satisfied [with] bread.
14 Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
'Bad, bad,' saith the buyer, And going his way then he boasteth himself.
15 Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
Substance, gold, and a multitude of rubies, Yea, a precious vessel, [are] lips of knowledge.
16 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
Take his garment when a stranger hath been surety, And for strangers pledge it.
17 Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
Sweet to a man [is] the bread of falsehood, And afterwards is his mouth filled [with] gravel.
18 Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
Purposes by counsel thou dost establish, And with plans make thou war.
19 Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
A revealer of secret counsels is the busybody, And for a deceiver [with] his lips make not thyself surety.
20 Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
Whoso is vilifying his father and his mother, Extinguished is his lamp in blackness of darkness.
21 Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
An inheritance gotten wrongly at first, Even its latter end is not blessed.
22 Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
Do not say, 'I recompense evil,' Wait for Jehovah, and He delivereth thee.
23 Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
An abomination to Jehovah [are] a stone and a stone, And balances of deceit [are] not good.
24 Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
From Jehovah [are] the steps of a man, And man — how understandeth he his way?
25 Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
A snare to a man [is] he hath swallowed a holy thing, And after vows to make inquiry.
26 Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
A wise king is scattering the wicked, And turneth back on them the wheel.
27 Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
The breath of man [is] a lamp of Jehovah, Searching all the inner parts of the heart.
28 Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
Kindness and truth keep a king, And he hath supported by kindness his throne.
29 Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
The beauty of young men is their strength, And the honour of old men is grey hairs.
30 Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
The bandages of a wound thou removest with the evil, Also the plagues of the inner parts of the heart!

< Приче Соломонове 20 >