< Приче Соломонове 2 >
1 Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
Yaa ilma ko, yoo ati dubbii koo fudhattee ajaja koos of keessatti kuufatte,
2 Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
yoo ati gurra kee ogummaatti garagalfattee yaada kee hubannaatti deebifatte,
3 Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
yoo ati jabaattee qalbeeffannaa barbaaddee hubannaa argachuuf jettee iyyitee kadhatte,
4 Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
yoo ati akkuma meetiitti isa barbaaddattee akkuma qabeenya dhokfameetti isa barbaadde,
5 Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
ati Waaqayyoon sodaachuu ni hubatta; Waaqa beekuus ni argatta.
6 Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
Waaqayyo ogummaa namaa kennaatii; afaan isaa keessaa illee beekumsaa fi hubannaatu baʼa.
7 Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
Inni qajeeltotaaf ogummaa dhugaa kuusa; warra adeemsi isaanii mudaa hin qabneef gaachana;
8 Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
inni daandii tolootaa ni eega; karaa qulqulloota isaa illee ni tiksa.
9 Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
Ergasii ati qajeelummaa fi murtii qajeelaa, nama wal qixxeessuu, karaa qajeelaa hundas ni hubatta.
10 Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
Ogummaan garaa kee seena; beekumsis lubbuu kee gammachiisa.
11 Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
Qalbeeffannaan si eega; hubannaanis si tiksa.
12 Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
Ogummaan karaa hamootaa irraa, namoota daba dubbatan jalaas si baraara;
13 Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
warra karaa dukkanaa irra deemuudhaaf jedhanii daandii qajeelaa dhiisan,
14 Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
warra waan hamaa hojjechuutti gammadan, warra jalʼina hojjechuun itti tolu,
15 Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
warra daandiin isaanii jalʼate, warra karaan isaanii dabe jalaa si baraara.
16 Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
Ogummaatu dubartii ganda labee, niitii dubbiidhaan sossobdee ofitti nama harkiftu jalaa si baraara;
17 Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
niitii dhirsa ishee kan jalqabaa dhiiftee kakuu fuula Waaqaa duratti galte sana dagatte jalaa si baraara.
18 Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
Manni ishee gara duʼaatti, karaan ishee immoo gara hafuurota warra duʼaniitti nama geessaatii.
19 Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
Namni gara ishee dhaqu tokko iyyuu hin deebiʼu yookaan karaa jireenyaa hin argatu.
20 Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
Kanaafuu ati karaa namoota gaggaarii irra ni deemta; daandii qajeeltotaa irraas hin jalʼattu.
21 Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
Toloonni biyyattii keessa ni jiraatuutii; warri mudaa hin qabnes achi keessa jiraatu;
22 А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
hamoonni garuu biyyattii keessaa ni balleeffamu; warri hin amanamnes ishee keessaa buqqifamu.