Приче Соломонове 19
1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
Pli bona estas malriĉulo, kiu iras en sia senkulpeco, Ol homo, kiu estas malicbuŝulo kaj malsaĝulo.
2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
Vivo sen prudento ne estas bona; Kaj kiu tro rapidas, tiu maltrafas la vojon.
3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
Malsaĝeco de homo erarigas lian vojon, Kaj lia koro koleras la Eternulon.
4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
Riĉeco donas multon da amikoj; Sed malriĉulo estas forlasata de sia amiko.
5 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
Falsa atestanto ne restos sen puno; Kaj kiu elspiras mensogojn, tiu ne saviĝos.
6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
Multaj serĉas favoron de malavarulo; Kaj ĉiu estas amiko de homo, kiu donas donacojn.
7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
Ĉiuj fratoj de malriĉulo lin malamas; Tiom pli malproksimiĝas de li liaj amikoj! Li havas esperon pri vortoj, kiuj ne estos plenumitaj.
8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
Kiu akiras prudenton, tiu amas sian animon; Kiu gardas saĝon, tiu trovas bonon.
9 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
Falsa atestanto ne restos sen puno; Kaj kiu elspiras mensogojn, tiu pereos.
10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
Al malsaĝulo ne konvenas agrablaĵo; Ankoraŭ malpli konvenas al sklavo regi super princoj.
11 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
Saĝo de homo faras lin pacienca; Kaj gloro por li estas pardoni pekon.
12 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
Kiel kriego de leono estas la kolero de reĝo; Kaj lia favoro estas kiel roso sur herbo.
13 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
Pereo por sia patro estas malsaĝa filo; Kaj malpacema edzino estas kiel konstanta gutado.
14 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
Domo kaj havo estas heredataj post gepatroj; Sed saĝa edzino estas de la Eternulo.
15 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
Mallaboremeco enigas en profundan dormon, Kaj animo maldiligenta suferos malsaton.
16 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
Kiu konservas moralordonon, tiu konservas sian animon; Sed kiu ne atentas Lian vojon, tiu mortos.
17 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
Kiu kompatas malriĉulon, tiu pruntedonas al la Eternulo, Kaj Tiu redonos al li por lia bonfaro.
18 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
Punu vian filon, dum ekzistas espero, Sed via koro ne deziru lian pereon.
19 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
Koleranto devas esti punata; Ĉar se vi lin indulgos, li fariĝos ankoraŭ pli kolerema.
20 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
Aŭskultu konsilon kaj akceptu admonon, Por ke vi poste estu saĝa.
21 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
Multaj estas la intencoj en la koro de homo, Sed la decido de la Eternulo restas fortike.
22 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
Ornamo estas por la homo lia bonfaro; Kaj pli bona estas malriĉulo, ol homo mensogema.
23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
Timo antaŭ la Eternulo kondukas al vivo, Al sateco, kaj al evito de malbono.
24 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
Mallaboremulo metas sian manon en la poton, Kaj eĉ al sia buŝo li ĝin ne relevas.
25 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
Se vi batos blasfemanton, sensciulo fariĝos atenta; Se oni punas saĝulon, li komprenas la instruon.
26 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
Kiu ruinigas patron kaj forpelas patrinon, Tiu estas filo hontinda kaj malbeninda.
27 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
Ĉesu, mia filo, aŭskulti admonon Kaj tamen dekliniĝi de la vortoj de la instruo.
28 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
Fripona atestanto mokas juĝon; Kaj la buŝo de malvirtuloj englutas maljustaĵon.
29 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
La blasfemantojn atendas punoj, Kaj batoj la dorson de malsaĝuloj.
