< Приче Соломонове 17 >
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Better is a dry morsel, and quietness therewith, Than a house full of flesh-banquets with strife.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
A prudent servant shall rule over a son who causeth shame; Yea, with brothers he shall share the inheritance.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
The refining-pot is for silver, and the furnace for gold; But the LORD trieth hearts.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
An evil-doer listeneth to mischievous lips; And a liar giveth ear to a destructive tongue.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Whoso mocketh the poor reproacheth his Maker; He that is glad at calamities shall not go unpunished.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Children's children are the crown of the aged, And their fathers the glory of sons.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Excellent speech becometh not the base; How much less lying lips the noble!
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
A gift is a precious stone in the eyes of him who taketh it; Whithersoever it turneth it hath success.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
He who covereth an offence seeketh love; But he who recurreth to a matter removeth a friend.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
A reproof will penetrate deeper into a wise man Than a hundred stripes into a fool.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
An evil man seeketh only rebellion; Therefore shall a cruel messenger be sent against him.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Let a man meet a bear robbed of her whelps, Rather than a fool in his folly.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Whoso returneth evil for good, Evil shall not depart from his house.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
The beginning of strife is as when one letteth out water; Therefore leave off contention before it rolleth onward.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
He that justifieth the wicked, And he that condemneth the just, Both alike are an abomination to the LORD.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
Why should a price be in the hand of a fool To get wisdom, seeing he hath no sense?
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
A friend loveth at all times; But in adversity he is born a brother.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
A man who lacketh understanding striketh hands, And becometh surety in the presence of his friend.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
He who loveth strife loveth transgression; He who raiseth high his gate seeketh ruin.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
He that is of a deceitful heart shall find no good; And he that turneth about with his tongue shall fall into mischief.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
Whoso begetteth a fool doeth it to his sorrow; Yea, the father of the fool hath no joy.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
A merry heart doeth good to the body; But a broken spirit drieth up the bones.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
The wicked man taketh a gift out of the bosom, To pervert the ways of judgment.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Wisdom is before the face of him that hath understanding; But the eyes of a fool are in the ends of the earth.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
A foolish son is a grief to his father, And bitterness to her that bore him.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Moreover, to punish the righteous is not good, Nor to smite the noble for their equity.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
He that spareth his words is imbued with knowledge; And he that is of a cool spirit is a man of understanding.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Even a fool, when he is silent, is accounted wise; He that shutteth his lips is a man of understanding.