Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Better is a dry morsell, if peace be with it, then an house full of sacrifices with strife.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
A discrete seruant shall haue rule ouer a lewde sonne, and hee shall deuide the heritage among the brethren.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
As is the fining pot for siluer, and the fornace for golde, so the Lord trieth the heartes.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
The wicked giueth heed to false lippes, and a lyer hearkeneth to the naughtie tongue.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Hee that mocketh the poore, reprocheth him, that made him: and he that reioyceth at destruction, shall not be vnpunished.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Childres children are the crowne of the elders: and the glory of ye children are their fathers.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Hie talke becommeth not a foole, much lesse a lying talke a prince.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
A rewarde is as a stone pleasant in the eyes of them that haue it: it prospereth, whithersoeuer it turneth.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
Hee that couereth a transgression, seeketh loue: but hee that repeateth a matter, separateth the prince.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
A reproofe entereth more into him that hath vnderstanding, then an hundreth stripes into a foole.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
A sedicious person seeketh onely euill, and a cruel messenger shall be sent against him.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
It is better for a man to meete a beare robbed of her whelpes, then a foole in his follie.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
He that rewardeth euil for good, euil shall not depart from his house.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
The beginning of strife is as one that openeth the waters: therefore or the contention be medled with, leaue off.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
He that iustifieth the wicked, and he that condemneth the iust, euen they both are abomination to the Lord.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
Wherefore is there a price in the hand of the foole to get wisdome, and he hath none heart?
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
A friende loueth at all times: and a brother is borne for aduersitie.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
A man destitute of vnderstanding, toucheth the hande, and becommeth suretie for his neighbour.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
He loueth transgression, that loueth strife: and he that exalteth his gate, seeketh destruction.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
The froward heart findeth no good: and he that hath a naughtie tongue, shall fall into euill.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
He that begetteth a foole, getteth himselfe sorow, and the father of a foole can haue no ioy.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
A ioyfull heart causeth good health: but a sorowfull minde dryeth the bones.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
A wicked man taketh a gift out of the bosome to wrest the wayes of iudgement.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Wisdome is in the face of him that hath vnderstanding: but the eyes of a foole are in the corners of the world.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
A foolish sonne is a griefe vnto his father, and a heauines to her that bare him.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Surely it is not good to condemne the iust, nor that ye princes should smite such for equitie.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
Hee that hath knowledge, spareth his wordes, and a man of vnderstanding is of an excellent spirit.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Euen a foole (when he holdeth his peace) is counted wise, and hee that stoppeth his lips, prudent.
