Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
A wise woman buildeth her house: but the foolish destroyeth it with her owne handes.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
He that walketh in his righteousnes, feareth the Lord: but he that is lewde in his wayes, despiseth him.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
In the mouth of the foolish is the rod of pride: but the lippes of the wise preserue them.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Where none oxen are, there the cribbe is emptie: but much increase cometh by the strength of the oxe.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
A faithfull witnes will not lye: but a false record will speake lyes.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
A scorner seeketh wisdome, and findeth it not: but knowledge is easie to him that will vnderstande.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Depart from the foolish man, when thou perceiuest not in him the lippes of knowledge.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
The wisdome of ye prudent is to vnderstand his way: but the foolishnes of the fooles is deceite.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
The foole maketh a mocke of sinne: but among the righteous there is fauour.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
The heart knoweth the bitternes of his soule, and the stranger shall not medle with his ioy.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
The house of the wicked shalbe destroyed: but the tabernacle of the righteous shall florish.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
There is a way that seemeth right to a man: but the issues thereof are the wayes of death.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Euen in laughing the heart is sorowful, and the ende of that mirth is heauinesse.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
The heart that declineth, shall be saciate with his owne wayes: but a good man shall depart from him.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
The foolish will beleeue euery thing: but the prudent will consider his steppes.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
A wise man feareth, and departeth from euill: but a foole rageth, and is carelesse.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
He that is hastie to anger, committeth follie, and a busie body is hated.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
The foolish do inherite follie: but the prudent are crowned with knowledge.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
The euill shall bowe before the good, and the wicked at the gates of the righteous.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
The poore is hated euen of his own neighbour: but the friendes of the rich are many.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
The sinner despiseth his neighbour: but he that hath mercie on the poore, is blessed.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Doe not they erre that imagine euill? but to them that thinke on good things, shalbe mercie and trueth.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
In all labour there is abundance: but the talke of the lippes bringeth onely want.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
The crowne of the wise is their riches, and the follie of fooles is foolishnes.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
A faithfull witnes deliuereth soules: but a deceiuer speaketh lyes.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
In the feare of the Lord is an assured strength, and his children shall haue hope.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
The feare of the Lord is as a welspring of life, to auoyde the snares of death.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
In the multitude of the people is the honour of a King, and for the want of people commeth the destruction of the Prince.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
He that is slowe to wrath, is of great wisdome: but he that is of an hastie minde, exalteth follie.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
A sounde heart is the life of the flesh: but enuie is the rotting of the bones.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
He that oppresseth the poore, reprooueth him that made him: but hee honoureth him, that hath mercie on the poore.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
The wicked shall be cast away for his malice: but the righteous hath hope in his death.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
Wisedome resteth in the heart of him that hath vnderstanding, and is knowen in the mids of fooles.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Iustice exalteth a nation, but sinne is a shame to the people.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
The pleasure of a King is in a wise seruant: but his wrath shalbe toward him that is lewde.
