Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Imthung koi mongah sak ih angbawnhaih buh to angzoehhaih hoiah caak pongah loe, buh karoem zetta poek monghaih hoiah caak to hoih kue.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
Palungha tamna loe kahoih ai imkung ih capa to uk tih, anih loe a caanawk hoi nawnto qawk to toep tih.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
Sumkanglung tui pacii hanah laom to patoh baktih toengah, sui tui pacii hanah hmai kamngaeh to patoh; toe Angraeng loe kami ih palung to tanoem.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
Kahoih ai hmuen sah kami loe lok amlai kami mah thuih ih lok to tang; amsawnlok thui kami doeh loksae to tahngaih.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Mithoe hnaphnae kami loe anih Sahkung hnaphnae kami ah ni oh; minawk raihaih tong naah anghoe kami loe danpaekhaih to loih mak ai.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Caanawk ih caa patoeng loe mitongnawk hanah sui lumuek ah oh, amno ampa loe caanawk lensawkhaih ah oh.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Kahoih lok loe kamthu hoi amcuk ai baktih toengah, amsawnlok doeh ukkung angraeng hoi amcuk ai.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
Tangqum loe hak kami hanah atho kana thlung baktiah oh; a caehhaih ahmuen kruekah, tahamhoihaih oh.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
Minawk zaehaih tahmen kami loe amlunghaih to pungsak; toe zaehaih tahmen ai kami loe ampui to ampraeksak.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
Kamthu loe quiboeng hoi cumvaito boh cadoeh poek amkhrai mak ai; palungha loe thuitaekhaih lok to thaih kop.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
Kahoih ai kami loe lokaek han khue ni pakrong; to pongah tahmenhaih tawn ai laicaeh to anih khaeah patoeh tih.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Palungkraeng kamthu khaeah caeh moe, raihaih tong pongah loe, taqom caa lomh pae to hoih kue.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Hmuenhoih to hmuensae hoiah pathok kami loe, kahoih ai hmuen mah a im to caehtaak mak ai.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
Angzoehhaih loe kamsah tui hoiah anghmong; to pongah angzoehhaih om ai naah to hmuen to toengh sut ah.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
Zaehaih sah kami to loisak lat kami, to tih ai boeh loe katoeng kami zaehaih net lat kami hnik to Angraeng mah panuet hmaek.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
Kamthu loe palunghahaih koeh ai pongah, kamthu ban ah paek ih phoisa loe tih atho maw oh?
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
Ampui loe amlunghaih tawnh poe; nawkamya loe karai tonghaih atue nathuem han ih ni tapen.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
Poekhaih tawn ai kami loe coi ih phoisa to pathok pae hanah, angmah ih ampui hmaa ah lokkamhaih to sak.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
Angzoeh koeh kami loe zae sakhaih doeh koeh; angmah ih khongkha amoek haih kami loe amrohaih ni pakrong.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
Poektoeng ai kami loe khosak hoihaih tawn ai; amsawnlok thui palai loe raihaih tongh.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
Kamthu tapen kami loe tapenkung to palungsetsak; kamthu ih ampa loe anghoehaih tawn ai.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
Poeknawmhaih loe kahoih tasi ah oh; toe palungsethaih mah ahuh to zaeksak.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
Kasae kami loe toenghaih loklam angkawnsak hanah, bokhaih ah paek ih tangqum to lak.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Palungha kami loe panoekhaih to tawnh; toe kamthu ih mik loe long boenghaih khoek to khet parui.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
Capa kamthu mah ampa palungsetsak, anih cunkung to palungboengsak.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Katoeng kami to danpaek han hoih ai; toenghaih hoiah lokcaek angraeng doeh danpaek han om ai.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
Palungha kami loe poek het pacoengah ni lok to thuih; panoekhaih tawn kami loe angam duem.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Lokpae ai ah om duem kami loe, kamthu mataeng doeh palungha kami ah poek o moe, palai angsum thaih kami doeh khopoek thaih kami ah poek o.
