Приче Соломонове 16
1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
Kami mah a poekhaih hoiah khokhan, toe lok pathimhaih loe Angraeng khae hoiah ni angzoh.
2 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
Kami mah loe a caehhaih loklam to katoeng boih ah poek; toe Angraeng mah loe palungthin to khingh.
3 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
Na sak ih hmuen kruekah Angraeng khaeah amha ah; to tih nahaeloe nam sakhaih hmacawn tih.
4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
Angraeng mah hmuennawk boih angmah hanah ni sak; ue, kasae kaminawk loe sethaih ani to tong hanah ohsak.
5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
Amoek kaminawk loe Sithaw mah panuet; nihcae loe nawnto amhong o cadoeh, danpaekhaih to loih o mak ai.
6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
Palungnathaih hoi loktang mah zaehaih to ciimsak; Sithaw zii kami loe zaehaih to caeh taak.
7 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
Kami mah Angraeng anghoe koiah khosak naah, a misa hoiah mataeng doeh angdaeh thaih.
8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
Katoeng ai loklam hoiah hmuenmae pop ah hak pongah loe, toenghaih hoiah hmuenmae zetta hak to hoih kue.
9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
Kami mah a caehhaih loklam to poek; toe a caehhaih loklam to Angraeng mah patuek.
10 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
Sithaw mah thuih ih lok to siangpahrang ih pakha ah oh; anih ih pakha hoiah katoeng ai lok to tacawt han om ai.
11 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
Katoeng hmuenzit tahhaih hoi coi tahhaih loe Angraeng ih hmuen ah oh; pasah thung ih kazit hmuen tahhaih boih loe anih mah sak ih hmuen ah oh.
12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
Angraeng tangkhang loe toenghaih hoiah sak pongah, kahoih ai hmuen sakhaih loe siangpahrangnawk hanah panuet thoh.
13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
Katoeng kami ih pahni to siangpahrangnawk mah anghoe o haih; loktang lokthui kami to palung o.
14 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
Siangpahrang palungphuihaih loe duekhaih laicaeh baktiah oh; toe palungha kami loe palungphuihaih to dipsak.
15 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
Siangpahrang mikhmai pan naah hinghaih to oh; anih anghoehaih loe hnukkhuem ih khotui baktiah oh.
16 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
Sui pongah loe palunghahaih to hoih kue; sumkanglung qoih pongah loe palunghahaih qoih to kawkruk maw hoih!
17 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
Kahoih ai hmuen caehtaakhaih loe katoeng kami ih loklam ah oh; a caehhaih loklam hoi amkhraeng ai kami loe a hinghaih angvaeng thaih kami ah oh.
18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
Amoekhaih loe amrohaih ih loklam ni; poeksanghaih mah amtimhaih loklam ah caeh haih.
19 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
Kamoek kami hoi angkom moe, a lomh ih hmuen to amzet pongah loe, palungsawk kami hoi angkom moe, kami tlim ah khosak to hoih kue.
20 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
Palunghahaih hoi toksah kami loe khosak hoih tih; Angraeng oephaih tawn kami loe tahamhoih.
21 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
Poekhaih palungha kami loe khopoek thaih kami ah oh; kahoih lokthui thaih pahni loe minawk han palunghahaih lok to patuk thaih.
22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
Palunghahaih tawn kami loe hinghaih tuipuek ah oh; toe kamthu thuitaekhaih lok loe amthuhaih ah ni oh.
23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
Palungha ih palungthin loe angmah ih pakha to thuitaek moe, a pahni ah palunghahaih to thap pae.
24 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
Tahngai kahoih loknawk loe khoitui baktiah oh; na hinghaih pakhra hanah luep moe, huhong to ngantuisak.
25 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Kami maeto hanah loe katoeng loklam maeto baktiah amtueng; toe boenghaih ah loe duekhaih loklam ah oh.
26 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
Toksah kami loe, angmah ih pakha pacah han ih ni tok to a sak.
27 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
Sithaw panoek ai kami loe kahoih ai hmuen to poek, a thuih ih lok doeh kangqong hmai baktiah ni oh.
28 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
Poektoeng ai kami loe angzoehhaih atii to a haeh; pronghaih mah ampui kangzong to ampraeksak.
29 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
Poeksae kami loe a imtaeng kami to pacuek moe, kahoih ai loklam to pazuisak.
30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
Kahoih ai kami loe kasae hmuen sak hanah, a mik to pasimh moe, kahoih ai hmuen angcoengsak hanah, pahni to haehsak.
31 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
Toenghaih loklam ah khosak pongah sam to pok nahaeloe, lensawkhaih lumuek ah ni oh.
32 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
Palungsawk kami loe thacak kami pongah hoih kue; poekhaih angsum thaih kami loe vangpui pazawk kami pongah hoih kue.
33 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
Taham khethaih phoisa vahhaih hoiah sak ih lok takroekhaih loe aimacae mah ni sak o; toe hmuen boih nuiah lok takroekkung loe Angraeng ni.
