Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
La mujer sabia edifica su casa, la necia con sus manos la derriba.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
El que teme a Yahvé, va por el camino derecho, el que lo menosprecia, camina por sendas tortuosas.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
En la boca del necio está el azote de su orgullo; mas a los sabios les sirven de guarda sus labios.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Sin bueyes queda vacío el pesebre; en la mies abundante se muestra la fuerza del buey.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
El testigo fiel no miente, el testigo falso, empero, profiere mentiras.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
El mofador busca la sabiduría, y no da con ella; el varón sensato, en cambio, se instruye fácilmente.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Toma tú el rumbo opuesto al que sigue el necio, pues no encuentras en él palabras de sabiduría.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
La sabiduría del prudente está en conocer su camino, mas a los necios los engaña su necedad.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
El necio se ríe de la culpa; mas entre los justos mora la gracia.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
El corazón conoce sus propias amarguras, y en su alegría no puede participar ningún extraño.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
La casa de los impíos será arrasada, pero florecerá la morada de los justos.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Caminos hay que a los ojos parecen rectos, mas en su remate está la muerte.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Aun en la risa siente el corazón su dolor, y la alegría termina en tristeza.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
De sus caminos se harta el insensato, como de sus frutos el hombre de bien.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
El simple cree cualquier cosa, el hombre cauto mira dónde pone su pie.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
El sabio es temeroso y se aparta del mal; el fatuo se arroja sin pensar nada.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
El que pronto se enoja comete locuras, y el malicioso será odiado.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
Los simples recibirán por herencia la necedad, mientras los juiciosos se coronan de sabiduría.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
Se postran los malos ante los buenos, y los impíos a las puertas de los justos.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
El pobre es odioso aun a su propio amigo, el rico tiene numerosos amigos.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
Peca quien menosprecia a su prójimo, bienaventurado el que se apiada de los pobres.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
¡Cómo yerran los que maquinan el mal! ¡Y cuánta gracia y verdad obtienen los que obran el bien!
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
En todo trabajo hay fruto, mas el mucho hablar solo conduce a la miseria.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
Las riquezas pueden servir de corona para un sabio, mas la necedad de los necios es siempre necedad.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
El testigo veraz salva las vidas; pero el que profiere mentiras es un impostor.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
Del temor de Yahvé viene la confianza del fuerte, y sus hijos tendrán un refugio.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
El temor de Yahvé es fuente de vida para escapar de los lazos de la muerte.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
La gloria del rey está en el gran número de su pueblo; la escasez de gente es la ruina del príncipe.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
El tardo en airarse es rico en prudencia, el impaciente pone de manifiesto su necedad.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
Un corazón tranquilo es vida del cuerpo, carcoma de los huesos es la envidia.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
Quien oprime al pobre ultraja a su Creador, mas le honra aquel que del necesitado se compadece.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
Al malvado le pierde su propia malicia; el justo, al contrario, tiene esperanza cuando muere.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
En el corazón del prudente mora la sabiduría; incluso los ignorantes la reconocerán.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
La justicia enaltece a un pueblo; el pecado es el oprobio de las naciones.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
El ministro sabio es para el rey objeto de favor, el inepto, objeto de ira.
