Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
La sagesse des femmes édifie la maison; leur folie la renverse de ses propres mains.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
Qui craint l’Eternel va droit son chemin; qui le méprise suit des voies obliques.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
Dans la bouche de l’insensé éclôt l’orgueil; mais les lèvres des sages les en préservent.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Faute de bétail, le râtelier reste vide; c’est la vigueur du bœuf qui produit les riches moissons.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
Un témoin loyal ne ment pas; un témoin mensonger n’exhale que faussetés.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
Le persifleur recherche la sagesse: elle lui échappe; mais le savoir est facilement abordable à l’homme intelligent.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Quand tu te sépareras d’un homme sot, tu n’auras pas appris ce que c’est que des lèvres raisonnables.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
C’Est une sagesse chez l’homme prudent de bien discerner sa voie; la sottise des fous est une cause de tromperie.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Le péché se joue des insensés; parmi les hommes droits règne le contentement.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
Le cœur seul sent l’amertume qui l’envahit; de même ses joies, l’étranger n’y est pour rien.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
La maison des méchants sera ruinée; la tente des hommes droits est florissante.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Tel chemin se présente tout uni devant l’homme et, finalement, il conduit à la mort.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Même dans le rire le cœur peut souffrir, et la joie elle-même finit en tristesse.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
Un cœur dévoyé recueille le fruit de sa conduite; et l’homme de bien trouve sa satisfaction en lui-même.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
Le niais croit tout; l’homme réfléchi considère chacun de ses pas.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
Le sage est craintif et évite le mal; le sot se laisse entraîner et se croit en sûreté.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
Un homme prompt à la colère fait des sottises; l’homme fertile en roueries s’attire la haine.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
Les niais ont en partage la sottise; la raison est la couronne des gens avisés.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
Les méchants baissent la tête devant les bons; et les impies se tiennent à la porte du juste.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
Même pour son intime le pauvre est un objet d’antipathie; mais nombreux sont les amis du riche.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
Qui méprise son prochain est fautif; mais heureux qui prend pitié des humbles!
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Certes, ils font fausse route, ceux qui machinent le mal; amour et bienveillance récompensent ceux qui méditent le bien.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
Tout effort sérieux donne du profit; les vaines paroles ne causent que des pertes.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
Pour les sages la richesse est une couronne; la folie des sots reste toujours folie.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
Un témoin véridique sauve des existences; un témoin déloyal débite des faussetés.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
La crainte de l’Eternel vaut une place forte; on en fait un abri pour ses enfants.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
La crainte de l’Eternel est une source de vie; elle éloigne des pièges de la mort.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
Quand la nation s’accroit, c’est une gloire pour le roi; quand la population vient à manquer, c’est une ruine pour le prince.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
Etre longanime, c’est faire preuve de grande intelligence; se montrer irascible, c’est mettre en relief sa sottise.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
Un cœur paisible est un gage de vie pour le corps mais la jalousie est la carie des os.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
Qui opprime le pauvre outrage son Créateur; qui a pitié de l’indigent l’honore.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
Le méchant est accablé par son malheur; le juste a confiance jusque dans la mort.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
La sagesse réside dans un cœur intelligent; elle se fait remarquer parmi les sots.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
La justice grandit une nation; le crime est l’opprobre des peuples.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
La faveur du roi va au serviteur intelligent; celui qui agit sans vergogne est l’objet de sa colère.
