Приче Соломонове 12
1 Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
He that loueth instruction, loueth knowledge: but he that hateth correction, is a foole.
2 Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
A good man getteth fauour of the Lord: but the man of wicked immaginations will hee condemne.
3 Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
A man cannot be established by wickednesse: but the roote of the righteous shall not be mooued.
4 Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
A vertuous woman is the crowne of her husband: but she that maketh him ashamed, is as corruption in his bones.
5 Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
The thoughtes of the iust are right: but the counsels of the wicked are deceitfull.
6 Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
The talking of the wicked is to lye in waite for blood: but the mouth of the righteous will deliuer them.
7 Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
God ouerthroweth the wicked, and they are not: but the house of the righteous shall stand.
8 Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
A man shall be commended for his wisedome: but the froward of heart shalbe despised.
9 Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
He that is despised, and is his owne seruant, is better then he that boasteth himselfe and lacketh bread.
10 Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
A righteous man regardeth the life of his beast: but the mercies of the wicked are cruell.
11 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
He that tilleth his lande, shalbe satisfied with bread: but he that followeth the idle, is destitute of vnderstanding.
12 Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
The wicked desireth the net of euils: but the roote of the righteous giueth fruite.
13 Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
The euill man is snared by the wickednesse of his lips, but the iust shall come out of aduersitie.
14 Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
A man shalbe satiate with good things by the fruite of his mouth, and the recompence of a mans hands shall God giue vnto him.
15 Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
The way of a foole is right in his owne eyes: but he that heareth counsell, is wise.
16 Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
A foole in a day shall be knowen by his anger: but he that couereth shame, is wise.
17 Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
He that speaketh trueth, will shewe righteousnes: but a false witnes vseth deceite.
18 Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
There is that speaketh wordes like the prickings of a sworde: but the tongue of wise men is health.
19 Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
The lip of trueth shall be stable for euer: but a lying tongue varieth incontinently.
20 Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
Deceite is in the heart of them that imagine euill: but to the counsellers of peace shall be ioye.
21 Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
There shall none iniquitie come to the iust: but the wicked are full of euill.
22 Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
The lying lips are an abomination to the Lord: but they that deale truely are his delite.
23 Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
A wise man concealeth knowledge: but the heart of the fooles publisheth foolishnes.
24 Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
The hand of the diligent shall beare rule: but the idle shalbe vnder tribute.
25 Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
Heauines in the heart of man doeth bring it downe: but a good worde reioyceth it.
26 Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
The righteous is more excellent then his neighbour: but the way of the wicked will deceiue them.
27 Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
The deceitfull man rosteth not, that hee tooke in hunting: but the riches of the diligent man are precious.
28 На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
Life is in the way of righteousnesse, and in that path way there is no death.
