Књига проповедникова 1
1 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
The wordes of the Preacher, the sonne of Dauid King in Ierusalem.
2 Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
Vanitie of vanities, sayth the Preacher: vanitie of vanities, all is vanitie.
3 Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
What remaineth vnto man in all his trauaile, which he suffereth vnder ye sunne?
4 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
One generation passeth, and another generation succeedeth: but the earth remaineth for euer.
5 Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
The sunne riseth, and ye sunne goeth downe, and draweth to his place, where he riseth.
6 Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
The winde goeth toward the South, and compasseth towarde the North: the winde goeth rounde about, and returneth by his circuites.
7 Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
All the riuers goe into the sea, yet the sea is not full: for the riuers goe vnto ye place, whence they returne, and goe.
8 Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
All things are full of labour: man cannot vtter it: the eye is not satisfied with seeing, nor the eare filled with hearing.
9 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
What is it that hath bene? that that shalbe: and what is it that hath bene done? that which shalbe done: and there is no newe thing vnder the sunne.
10 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
Is there any thing, whereof one may say, Beholde this, it is newe? it hath bene already in the olde time that was before vs.
11 Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
There is no memorie of the former, neither shall there be a remembrance of the latter that shalbe, with them that shall come after.
12 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
I the Preacher haue bene King ouer Israel in Ierusalem:
13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
And I haue giuen mine heart to search and finde out wisdome by all things that are done vnder the heauen: (this sore trauaile hath GOD giuen to the sonnes of men, to humble them thereby)
14 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
I haue considered all the workes that are done vnder the sunne, and beholde, all is vanitie, and vexation of the spirit.
15 Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
That which is crooked, can none make straight: and that which faileth, cannot be nombred.
16 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
I thought in mine heart, and said, Behold, I am become great, and excell in wisdome all them that haue bene before me in Ierusalem: and mine heart hath seene much wisedome and knowledge.
17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
And I gaue mine heart to knowe wisdome and knowledge, madnes and foolishnes: I knew also that this is a vexation of the spirit.
18 Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
For in the multitude of wisedome is much griefe: and he that increaseth knowledge, increaseth sorowe.
