Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
The Parables of Salomon the sonne of Dauid King of Israel,
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
To knowe wisdome, and instruction, to vnderstand ye wordes of knowledge,
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
To receiue instruction to do wisely, by iustice and iudgement and equitie,
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
To giue vnto the simple, sharpenesse of wit, and to the childe knowledge and discretion.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
A wise man shall heare and increase in learning, and a man of vnderstanding shall attayne vnto wise counsels,
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
To vnderstand a parable, and the interpretation, the wordes of ye wise, and their darke sayings.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
The feare of the Lord is the beginning of knowledge: but fooles despise wisedome and instruction.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
My sonne, heare thy fathers instruction, and forsake not thy mothers teaching.
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
For they shalbe a comely ornament vnto thine head, and as chaines for thy necke.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
My sonne, if sinners doe intise thee, consent thou not.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
If they say, Come with vs, we will lay waite for blood, and lie priuilie for the innocent without a cause:
We wil swallow them vp aliue like a graue euen whole, as those that goe downe into the pit: (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
We shall finde all precious riches, and fill our houses with spoyle:
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
Cast in thy lot among vs: we will all haue one purse:
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
My sonne, walke not thou in the way with them: refraine thy foote from their path.
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
For their feete runne to euill, and make haste to shed blood.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Certainely as without cause the net is spred before the eyes of all that hath wing:
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
So they lay waite for blood and lie priuily for their liues.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Such are the wayes of euery one that is greedy of gaine: he would take away the life of the owners thereof.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Wisdome cryeth without: she vttereth her voyce in the streetes.
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
She calleth in the hye streete, among the prease in the entrings of the gates, and vttereth her wordes in the citie, saying,
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
O ye foolish, howe long will ye loue foolishnes? and the scornefull take their pleasure in scorning, and the fooles hate knowledge?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
(Turne you at my correction: loe, I will powre out my mind vnto you, and make you vnderstand my wordes)
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Because I haue called, and ye refused: I haue stretched out mine hand, and none woulde regarde.
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
But ye haue despised all my counsell, and would none of my correction.
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
I will also laugh at your destruction, and mocke, when your feare commeth.
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
Whe your feare cometh like sudden desolation, and your destruction shall come like a whirle wind: whe affliction and anguish shall come vpon you,
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Then shall they call vpon me, but I will not answere: they shall seeke me early, but they shall not finde me,
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Because they hated knowledge, and did not chuse the feare of the Lord.
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
They would none of my counsell, but despised all my correction.
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Therefore shall they eate of ye fruite of their owne way, and be filled with their owne deuises.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
For ease slaieth the foolish, and the prosperitie of fooles destroyeth them.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
But he that obeyeth me, shall dwell safely, and be quiet from feare of euill.
