Лука 1
1 Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
Понеже убо мнози начаша чинити повесть о извествованных в нас вещех,
2 Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
якоже предаша нам, иже исперва самовидцы и слуги бывшии Словесе:
3 Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
изволися и мне последовавшу выше вся испытно, поряду писати тебе, державный Феофиле,
4 Да познаш темељ оних речи којима си се научио.
да разумееши, о нихже научился еси словесех утверждение.
5 У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
Бысть во дни Ирода царя Иудейска, иерей некий, именем Захариа, от дневныя чреды Авиани: и жена его от дщерей Аароновех, и имя ей Елисаветь.
6 А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
Беста же праведна оба пред Богом, ходяща во всех заповедех и оправданиих Господних безпорочна.
7 И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
И не бе има чада, понеже Елисаветь бе неплоды, и оба заматоревша во днех своих беста.
8 И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
Бысть же служащу ему в чину чреды своея пред Богом,
9 Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
по обычаю священничества ключися ему покадити вшедшу в церковь Господню:
10 И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
и все множество людий бе молитву дея вне, в год фимиама:
11 А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
явися же ему Ангел Господень, стоя о десную олтаря кадилнаго:
12 И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
и смутися Захариа видев, и страх нападе нань.
13 А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
Рече же к нему Ангел: не бойся, Захарие: зане услышана бысть молитва твоя, и жена твоя Елисаветь родит сына тебе, и наречеши имя ему Иоанн:
14 И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
и будет тебе радость и веселие, и мнози о рождестве его возрадуются:
15 Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
будет бо велий пред Господем: и вина и сикера не имать пити, и Духа Святаго исполнится еще из чрева матере своея:
16 И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
и многих от сынов Израилевых обратит ко Господу Богу их:
17 И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
и той предидет пред Ним духом и силою Илииною, обратити сердца отцем на чада, и противныя в мудрости праведных, уготовати Господеви люди совершены.
18 И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
И рече Захариа ко Ангелу: по чесому разумею сие? Аз бо есмь стар, и жена моя заматоревши во днех своих.
19 И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
И отвещав Ангел рече ему: аз есмь Гавриил предстояй пред Богом, и послан есмь глаголати к тебе и благовестити тебе сия:
20 И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
и се, будеши молчя и не могий проглаголати, до негоже дне будут сия: зане не веровал еси словесем моим, яже сбудутся во время свое.
21 И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
И беша людие ждуще Захарию: и чудяхуся коснящу ему в церкви.
22 А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
Изшед же не можаше глаголати к ним: и разумеша, яко видение виде в церкви: и той бе помавая им, и пребываше нем.
23 И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
И бысть яко исполнишася дние службы его, иде в дом свой.
24 А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
По сих же днех зачат Елисаветь жена его, и таяшеся месяц пять, глаголющи:
25 Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
яко тако мне сотвори Господь во дни, в няже призре отяти поношение мое в человецех.
26 А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
В месяц же шестый послан бысть Ангел Гавриил от Бога во град Галилейский, емуже имя Назарет,
27 К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
к Деве обрученней мужеви, емуже имя Иосиф, от дому Давидова: и имя Деве Мариамь.
28 И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
И вшед к Ней Ангел рече: радуйся, Благодатная: Господь с Тобою: благословена Ты в женах.
29 А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
Она же видевши смутися о словеси его и помышляше, каково будет целование сие.
30 И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
И рече Ангел Ей: не бойся, Мариамь: обрела бо еси благодать у Бога.
31 И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
И се зачнеши во чреве, и родиши Сына, и наречеши имя Ему Иисус:
32 Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
Сей будет велий, и Сын Вышняго наречется: и даст Ему Господь Бог престол Давида отца Его:
и воцарится в дому Иаковли во веки, и Царствию Его не будет конца. (aiōn g165)
34 А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
Рече же Мариамь ко Ангелу: како будет сие, идеже мужа не знаю?
35 И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
И отвещав Ангел рече Ей: Дух Святый найдет на Тя, и сила Вышняго осенит Тя: темже и раждаемое Свято наречется Сын Божий:
36 И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
и се, Елисаветь южика Твоя, и та зачат сына в старости своей: и сей месяц шестый есть ей нарицаемей неплоды:
37 Јер у Бога све је могуће што каже.
яко не изнеможет у Бога всяк глаголгол.
38 А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
Рече же Мариамь: се, Раба Господня: буди Мне по глаголу твоему. И отиде от Нея Ангел.
39 А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
Воставши же Мариамь во дни тыя, иде в горняя со тщанием, во град Иудов:
40 И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
и вниде в дом Захариин и целова Елисаветь.
41 И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
И бысть яко услыша Елисаветь целование Мариино, взыграся младенец во чреве ея: и исполнися Духа Свята Елисаветь,
42 И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
и возопи гласом велиим, и рече: благословена Ты в женах, и благословен плод чрева Твоего:
43 И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
и откуду мне сие, да приидет Мати Господа моего ко мне?
44 Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
Се бо, яко бысть глас целования Твоего во ушию моею, взыграся младенец радощами во чреве моем:
45 И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
и блаженна Веровавшая, яко будет совершение глаголголанным Ей от Господа.
46 И рече Марија: Велича душа моја Господа;
И рече Мариамь: величит душа Моя Господа,
47 И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
и возрадовася дух Мой о Бозе Спасе Моем:
48 Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
яко призре на смирение Рабы Своея: се бо, отныне ублажат Мя вси роди:
49 Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
яко сотвори Мне величие Сильный, и свято имя Его:
50 И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.
и милость Его в роды родов боящымся Его:
51 Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
сотвори державу мышцею Своею: расточи гордыя мыслию сердца их?
52 Збаци силне с престола, и подиже понижене.
Низложи сильныя со престол, и вознесе смиренныя:
53 Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
алчущыя исполни благ и богатящыяся отпусти тщы:
54 Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
восприят Израиля отрока Своего, помянути милости,
якоже глагола ко отцем нашым, Аврааму и семени его до века. (aiōn g165)
56 Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
Пребысть же Мариамь с нею яко три месяцы и возвратися в дом свой.
57 А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
Елисавети же исполнися время родити ей, и роди сына.
58 И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
И слышаша окрест живущии и ужики ея, яко возвеличил есть Господь милость Свою с нею: и радовахуся с нею.
59 И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
И бысть во осмый день, приидоша обрезати отроча, и нарицаху е именем отца его, Захарию.
60 И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
И отвещавши мати его рече: ни, но да наречется Иоанн.
61 И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
И реша к ней, яко никтоже есть в родстве твоем, иже нарицается именем тем.
62 И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
И помаваху отцу его, еже како бы хотел нарещи е.
63 И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
И испрошь дщицу, написа, глаголя: Иоанн будет имя ему. И чудяхуся вси.
64 И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
Отверзошася же уста его абие и язык его, и глаголаше благословя Бога.
65 И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
И бысть на всех страх живущих окрест их: и во всей стране Иудейстей поведаеми бяху вси глаголи сии.
66 И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
И положиша вси слышавшии в сердцы своем, глаголюще: что убо отроча сие будет? И рука Господня бе с ним.
67 И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
И Захариа отец его исполнися Духа Свята, и пророчествова, глаголя:
68 Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
благословен Господь Бог Израилев, яко посети и сотвори избавление людем Своим:
69 И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
и воздвиже рог спасения нам, в дому Давида отрока Своего:
якоже глагола усты святых сущих от века пророк Его, (aiōn g165)
71 Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
спасение от враг наших и из руки всех ненавидящих нас:
72 Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
сотворити милость со отцы нашими и помянути завет святый Свой,
73 Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
клятву, еюже клятся ко Аврааму отцу нашему, дати нам,
74 Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
без страха, из руки враг наших избавльшымся,
75 И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
служити Ему преподобием и правдою пред Ним вся дни живота нашего.
76 И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
И ты, отроча, пророк Вышняго наречешися: предидеши бо пред лицем Господним, уготовати пути Его,
77 Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
дати разум спасения людем Его, во оставление грех их,
78 По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
милосердия ради милости Бога нашего, в нихже посетил есть нас Восток свыше,
79 Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
просветити во тме и сени смертней седящыя, направити ноги нашя на путь мирен.
80 А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
Отроча же растяше и крепляшеся духом: и бе в пустынех до дне явления своего ко Израилю.
