Лука 6
1 Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
On the Sabbath called second prime, as Jesus was passing through the cornfields, his disciples plucked the ears of corn, and rubbed them in their hands and eat them.
2 А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
And some Pharisees said to them, Why do you that which it is not lawful to do on the Sabbath?
3 И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
Jesus replying, said to them, Did you never read what David and his attendants did, when they were hungry;
4 Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
how he entered the mansion of God, and took and eat the loaves of the presence, and gave also of this bread to his attendants; though it can not be lawfully eat by any but the priests?
5 И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
He added, The Son of Man is master even of the Sabbath.
6 А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
It happened also on another Sabbath, that he went into the synagogue and taught; and a man was there whose right hand was blasted.
7 Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
Now the Scribes and the Pharisees watched, to see whether he would heal on the Sabbath, that they might find matter for accusing him.
8 А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
But he, knowing their thoughts, said to the man, whose hand was blasted, Arise, and stand in the middle. And he arose and stood.
9 А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
Then Jesus said to them, I would ask you, What is it lawful to do on the Sabbath? Good or ill? To save, or to destroy?
10 И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
And, looking around on them all, he said to the man, stretch out your hand; and in doing this, his hand was rendered sound like the other.
11 А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
But they were filled with madness, and consulted together, what they should do to Jesus.
12 Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
In those days, Jesus retired to a mountain to pray, and spent the whole night in an oratory.
13 И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
When it was day, he called to him his disciples; and of them he chose twelve, whom he named Apostles.
14 Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
Simon, whom he also named Peter, and Andrew, his brother, James, and John, Philip, and Bartholomew;
15 Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
Matthew, and Thomas, James, son of Alpheus, and Simon called the Zealous,
16 Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
Judas, brother of James, and Judas Iscariot, who proved a traitor.
17 И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
Afterward, Jesus, coming down with them, stopped on a plain, where a company of his disciples, with a vast multitude from all parts of Judea, Jerusalem, and the maritime country of Tyre and Sidon,
18 Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
were come to hear him, and to be healed of their diseases. Those also who were infested with unclean spirits, came, and were cured.
19 И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
And every one strove to touch him, because a virtue came from him, which healed them all.
20 И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
Then fixing his eyes on his disciples, he said, Happy you poor, for the kingdom of God is yours!
21 Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
Happy you that hunger now, for you shall be satisfied! Happy you that weep now, for you shall laugh!
22 Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
Happy shall you be when men shall hate you, and separate your from their society; yes, reproach and defame you, on account of the Son of Man!
23 Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
Rejoice on that day, and triumph, knowing that your reward in heaven is great! for thus did their fathers treat the prophets.
24 Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
But alas, for you rich; for you have received your comforts!
25 Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
Alas, for you that are full; for you shall hunger! Alas, for you who laugh now; for you shall mourn and weep!
26 Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
Alas, when all men shall speak well of you; for so did their fathers of the false prophets.
27 Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
But I charge you, my hearers, love your enemies, do good to them who hate you,
28 Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.
bless them who curse you, pray for them who traduce you.
29 Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
To him who smites you on one cheek, present the other; and from him who takes your mantle, withhold not your coat.
30 А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
Give to every one who asks you; and from him who takes away your goods, do not demand them back.
31 И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
And as you would that men should do to you, do you likewise to them.
32 И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
For if you love those who love you, what thanks are you entitled to, since even sinners love those who love them?
33 И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
And if you do good to those who do good to you, what thanks are you entitled to, since even sinners do the same?
34 И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
And if you lend to those from whom you hope to receive, what thanks are you entitled to, since even sinners lend to sinners, that they may received as much in return.
35 Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
But love your enemies, do good and lend, nowise despairing; and your reward shall be great; and you shall be sons of the Most High; for he is kind to the ungrateful and malignant.
36 Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
Be therefore merciful, as your Father is merciful.
37 И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
Judge not, and you shall not be judged; condemn not, and you shall not be condemned; release, and you shall be released;
38 Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
give, and you shall get: good measure, pressed down and shaken, and heaped, shall be poured into your lap; for the very measure you give to others you yourself shall receive.
39 И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
He also used this comparison: Can the blind guide the blind? Will not both fall into a ditch?
40 Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
The disciple is not above his teacher; but every finished disciple shall be as his teacher.
41 А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
And why do you observe the mote in your brother's eyes; but perceive not the splinter in your own eye?
42 Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
Or how can you say to your brothers, Brother, let me take out the mote which is in your eye, not considering that there is a splinter out of your own eye; then you will see to take out the mote which is in your brother's eyes.
43 Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.
That is not a good tree which yields bad fruit; nor is that a bad tree which yields good fruit.
44 Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
For every tree is known by its own fruit. Figs are not gathered off thorns; nor grapes off a bramble-bush.
45 Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
The good man, out of the good treasure of his heart, brings that which is good: the bad man out of the bad treasure of his heart, brings that which is bad; for it is out of the fulness of the heart that the mouth speaks.
46 А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
But why do you, in addressing me, cry, Master, Master, and obey not my commands!
47 Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
Whoever comes to me and hears my precepts, and practices them, I will show you whom he resembles:
48 Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
he resembles a man who built a house, and digging deep, laid the foundation upon the rock: and when an inundation came, the torrent broke upon that house, but could not shake it; for it was founded upon rock.
49 А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
But he who hears, and does not practice, resembles a man, who, without laying a foundation, built a house upon the earth: which, when the torrent broke against it, fell, and became a great pile of ruins.
