Књига о Јову 9
1 А Јов одговори и рече:
Then Job answered and said,
2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
I know it to be so of a truth: but how should man be just with God?
3 Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
If he will contend with him, he cannot answer him one time out of a thousand.
4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
He is wise in heart, and mighty in strength: who hath hardened himself against him, and hath prospered?
5 Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
Who removeth the mountains, and they know not: who overturneth them in his anger.
6 Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
Who shaketh the earth out of its place, and its pillars tremble.
7 Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
Who commandeth the sun, and it riseth not; and sealeth up the stars.
8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
Who alone spreadeth out the heavens, and treadeth upon the waves of the sea.
9 Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
Who maketh Arcturus, Orion, and Pleiades, and the chambers of the south.
10 Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
Who doeth great things past finding out; yea, and wonders without number.
11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
Lo, he goeth by me, and I see him not: he passeth on also, but I perceive him not.
12 Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
Behold, he taketh away, who can hinder him? who will say to him, What doest thou?
13 Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
If God will not withdraw his anger, the proud helpers do stoop under him.
14 А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
How much less shall I answer him, and choose out my words to reason with him?
15 Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
Whom, though I were righteous, yet would I not answer, but I would make supplication to my judge.
16 Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
If I had called, and he had answered me; yet I would not believe that he had hearkened to my voice.
17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
For he breaketh me with a tempest, and multiplieth my wounds without cause.
18 Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
He will not allow me to take my breath, but filleth me with bitterness.
19 Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
If I speak of strength, lo, he is strong: and if of judgment, who shall set me a time to plead?
20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
If I justify myself, my own mouth shall condemn me: if I say, I am perfect, that also shall prove me perverse.
21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
Though I were perfect, yet would I not know my soul: I would despise my life.
22 Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
This is one thing, therefore I said it, He destroyeth the perfect and the wicked.
23 Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
If the scourge shall slay suddenly, he will laugh at the trial of the innocent.
24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
The earth is given into the hand of the wicked: he covereth the faces of its judges; if not, where, and who is he?
25 Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
Now my days are swifter than a post: they flee away, they see no good.
26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
They are passed away as the swift ships: as the eagle that hasteth to the prey.
27 Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
If I say, I will forget my complaint, I will put off my heaviness, and comfort myself:
28 Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
I am afraid of all my sorrows, I know that thou wilt not hold me innocent.
29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
If I am wicked, why then do I labour in vain?
30 Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
If I wash myself with snow water, and make my hands never so clean;
31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
Yet shalt thou plunge me in the ditch, and my own clothes shall abhor me.
32 Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
For he is not a man, as I am, that I should answer him, and we should come together in judgment.
33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
Neither is there any mediator between us, that might lay his hand upon us both.
34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
Let him take away his rod from me, and let not his fear terrify me:
35 Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Then would I speak, and not fear him; but it is not so with me.
