Књига о Јову 39
1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Kjenner du tiden når stengjetene føder, og gir du akt på hindenes veer?
2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
Teller du månedene til de skal bære, og vet du tiden når de føder?
3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
De bøier sig, føder sine unger og blir fri for sine smerter.
4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Deres unger blir kraftige og vokser op ute på marken; de løper bort og kommer ikke tilbake til dem.
5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Hvem har gitt villeslet dets frihet, hvem løste dets bånd,
6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
det som jeg gav ørkenen til hus og saltmoen til bolig?
7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
Det ler av byens ståk og styr; driverens skjenn slipper det å høre.
8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
Hvad det leter op på fjellene, er dets beite, og det søker efter hvert grønt strå.
9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Har vel villoksen lyst til å tjene dig? Vil den bli natten over ved din krybbe?
10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Kan du binde villoksen med rep til furen? Vil den harve dalene efter dig?
11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Kan du stole på den, fordi dens kraft er så stor, og kan du overlate den ditt arbeid?
12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Kan du lite på at den fører din grøde hjem, og at den samler den til din treskeplass?
13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
Strutsen flakser lystig med vingene; men viser dens vinger og fjær moderkjærlighet?
14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
Nei, den overlater sine egg til jorden og lar dem opvarmes i sanden,
15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
og den glemmer at en fot kan klemme dem itu, og markens ville dyr trå dem i stykker.
16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
Den er hård mot sine unger, som om de ikke var dens egne; den er ikke redd for at dens møie skal være spilt.
17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
For Gud nektet den visdom og gav den ingen forstand.
18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
Men når den flakser i været, ler den av hesten og dens rytter.
19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Gir du hesten styrke? Klær du dens hals med bevrende man?
20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Lar du den springe som gresshoppen? Dens stolte fnysen er forferdelig.
21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
Den skraper i jorden og gleder sig ved sin kraft; så farer den frem mot væbnede skarer.
22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
Den ler av frykten og forferdes ikke, og den vender ikke om for sverd.
23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
Over den klirrer koggeret, blinkende spyd og lanse.
24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
Med styr og ståk river den jorden op, og den lar sig ikke stagge når krigsluren lyder.
25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
Hver gang luren lyder, sier den: Hui! Og langt borte værer den striden, høvedsmenns tordenrøst og hærskrik.
26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Skyldes det din forstand at høken svinger sig op og breder ut sine vinger mot Syden?
27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
Er det på ditt bud at ørnen flyver så høit, og at den bygger sitt rede oppe i høiden?
28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
Den bor på berget og har nattely der, på tind og nut.
29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
Derfra speider den efter føde; langt bort skuer dens øine.
30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
Dens unger drikker blod, og hvor der er lik, der er den.
