Књига о Јову 39
1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Knowest thou the time when the wild goats of the rock bring forth? dost thou mark the calving of the hinds?
2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
Dost thou number the months that they fulfil? and knowest thou the time when they bring forth?
3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
They bow themselves, they give birth to their young ones, they cast out their pains;
4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Their young ones become strong, they grow up in the open field, they go forth, and return not unto them.
5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Who hath sent out the wild ass free? and who hath loosed the bands of the onager,
6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
Whose house I made the wilderness, and the salt plain his dwellings?
7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
He laugheth at the tumult of the city, and heareth not the shouts of the driver;
8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
The range of the mountains is his pasture, and he searcheth after every green thing.
9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Will the buffalo be willing to serve thee, or will he lodge by thy crib?
10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Canst thou bind the buffalo with his cord in the furrow? or will he harrow the valleys after thee?
11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Wilt thou put confidence in him, because his strength is great? and wilt thou leave thy labour to him?
12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Wilt thou trust him to bring home thy seed, and gather it into thy threshing-floor?
13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
The wing of the ostrich beats joyously — But is it the stork's pinion and plumage?
14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
For she leaveth her eggs to the earth, and warmeth them in the dust,
15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
And forgetteth that the foot may crush them, or that the beast of the field may trample them.
16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
She is hardened against her young ones, as though they were not hers; her labour is in vain, without her concern.
17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
For God hath deprived her of wisdom, and hath not furnished her with understanding.
18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
What time she lasheth herself on high, she scorneth the horse and his rider.
19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Hast thou given strength to the horse? hast thou clothed his neck with the quivering mane?
20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Dost thou make him to leap as a locust? His majestic snorting is terrible.
21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
He paweth in the valley, and rejoiceth in [his] strength; he goeth forth to meet the armed host.
22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
He laugheth at fear, and is not affrighted; neither turneth he back from before the sword.
23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
The quiver rattleth upon him, the glittering spear and the javelin.
24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
He swalloweth the ground with fierceness and rage, and cannot contain himself at the sound of the trumpet:
25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
At the noise of the trumpets he saith, Aha! and he smelleth the battle afar off, the thunder of the captains, and the shouting.
26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Doth the hawk fly by thine intelligence, [and] stretch his wings toward the south?
27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
Doth the eagle mount up at thy command, and make his nest on high?
28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
He inhabiteth the rock and maketh his dwelling on the point of the cliff, and the fastness:
29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
From thence he spieth out the prey, his eyes look into the distance;
30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
And his young ones suck up blood; and where the slain are, there is he.
