Књига о Јову 34
1 Још говори Елијуј и рече:
And Elihu answereth and saith:
2 Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
Hear, O wise men, my words, And, O knowing ones, give ear to me.
3 Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
For the ear doth try words, And the palate tasteth to eat.
4 Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
Judgment let us choose for ourselves, Let us know among ourselves what [is] good.
5 Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
For Job hath said, 'I have been righteous, And God hath turned aside my right,
6 Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
Against my right do I lie? Mortal [is] mine arrow — without transgression.'
7 Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
Who [is] a man like Job? He drinketh scoffing like water,
8 И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
And he hath travelled for company With workers of iniquity, So as to go with men of wickedness.
9 Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
For he hath said, 'It doth not profit a man, When he delighteth himself with God.'
10 Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
Therefore, O men of heart, hearken to me; Far be it from God to do wickedness, And [from] the Mighty to do perverseness:
11 Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
For the work of man he repayeth to him, And according to the path of each He doth cause him to find.
12 Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
Yea, truly, God doth not do wickedly, And the Mighty doth not pervert judgment.
13 Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
Who hath inspected for Himself the earth? And who hath placed all the habitable world?
14 Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
If He doth set on him His heart, His spirit and his breath unto Him He gathereth.
15 Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
Expire doth all flesh together, And man to dust returneth.
16 Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
And if [there is] understanding, hear this, Give ear to the voice of my words.
17 Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
Yea, doth one hating justice govern? Or the Most Just dost thou condemn?
18 Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
Who hath said to a king — 'Worthless,' Unto princes — 'Wicked?'
19 А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
That hath not accepted the person of princes, Nor hath known the rich before the poor, For a work of His hands [are] all of them.
20 Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
[In] a moment they die, and at midnight Shake do people, and they pass away, And they remove the mighty without hand.
21 Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
For His eyes [are] on the ways of each, And all his steps He doth see.
22 Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
There is no darkness nor death-shade, For workers of iniquity to be hidden there;
23 Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
For He doth not suffer man any more, To go unto God in judgment,
24 Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
He breaketh the mighty — no searching! And He appointeth others in their stead.
25 Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
Therefore He knoweth their works, And He hath overturned by night, And they are bruised.
26 Као безбожне разбија их на видику.
As wicked He hath stricken them, In the place of beholders.
27 Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
Because that against right They have turned aside from after Him, And none of His ways have considered wisely,
28 Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
To cause to come in unto Him The cry of the poor, And the cry of the afflicted He heareth.
29 Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
And He giveth rest, and who maketh wrong? And hideth the face, and who beholdeth it? And in reference to a nation and to a man, [It is] the same.
30 Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
From the reigning of a profane man, From the snares of a people;
31 Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
For unto God hath any said: 'I have taken away, I do not corruptly,
32 А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
Besides [that which] I see, shew Thou me, If iniquity I have done — I do not add?'
33 Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
By thee doth He recompense, That thou hast refused — That thou dost choose, and not I? And what thou hast known, speak.
34 Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
Let men of heart say to me, And a wise man is hearkening to me.
35 Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
Job — not with knowledge doth he speak, And his words [are] not with wisdom.
36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
My Father! let Job be tried — unto victory, Because of answers for men of iniquity,
37 Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
For he doth add to his sin, Transgression among us he vomiteth, And multiplieth his sayings to God.
