Књига о Јову 33
1 Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
And yet, I pray thee, O Job, Hear my speech and [to] all my words give ear.
2 Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
Lo, I pray thee, I have opened my mouth, My tongue hath spoken in the palate.
3 По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
Of the uprightness of my heart [are] my sayings, And knowledge have my lips clearly spoken.
4 Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
The Spirit of God hath made me, And the breath of the Mighty doth quicken me.
5 Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
If thou art able — answer me, Set in array before me — station thyself.
6 Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
Lo, I [am], according to thy word, for God, From the clay I — I also, have been formed.
7 Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
Lo, my terror doth not frighten thee, And my burden on thee is not heavy.
8 Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
Surely — thou hast said in mine ears, And the sounds of words I hear:
9 Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
'Pure [am] I, without transgression, Innocent [am] I, and I have no iniquity.
10 Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
Lo, occasions against me He doth find, He doth reckon me for an enemy to Him,
11 Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
He doth put in the stocks my feet, He doth watch all my paths.'
12 Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
Lo, [in] this thou hast not been righteous, I answer thee, that greater is God than man.
13 Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
Wherefore against Him hast thou striven, When [for] all His matters He answereth not?
14 Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
For once doth God speak, and twice, (He doth not behold it.)
15 У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
In a dream — a vision of night, In the falling of deep sleep on men, In slumberings on a bed.
16 Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
Then He uncovereth the ear of men, And for their instruction sealeth:
17 Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
To turn aside man [from] doing, And pride from man He concealeth.
18 Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
He keepeth back his soul from corruption, And his life from passing away by a dart.
19 И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
And he hath been reproved With pain on his bed, And the strife of his bones [is] enduring.
20 Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
And his life hath nauseated bread, And his soul desirable food.
21 Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
His flesh is consumed from being seen, And high are his bones, they were not seen!
22 И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
And draw near to the pit doth his soul, And his life to those causing death.
23 Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
If there is by him a messenger, An interpreter — one of a thousand, To declare for man his uprightness:
24 Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
Then He doth favour him and saith, 'Ransom him from going down to the pit, I have found an atonement.'
25 И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
Fresher [is] his flesh than a child's, He returneth to the days of his youth.
26 Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
He maketh supplication unto God, And He accepteth him. And he seeth His face with shouting, And He returneth to man His righteousness.
27 Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
He looketh on men, and saith, 'I sinned, And uprightness I have perverted, And it hath not been profitable to me.
28 Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
He hath ransomed my soul From going over into the pit, And my life on the light looketh.'
29 Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
Lo, all these doth God work, Twice — thrice with man,
30 Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
To bring back his soul from the pit, To be enlightened with the light of the living.
31 Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
Attend, O Job, hearken to me, Keep silent, and I — I do speak.
32 Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
If there are words — answer me, Speak, for I have a desire to justify thee.
33 Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.
If there are not — hearken thou to me, Keep silent, and I teach thee wisdom.
