Књига о Јову 33
1 Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
Bet tu, Ījab, klausi jel manu valodu un ņem vērā visus manus vārdus.
2 Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
Redzi nu, es savas lūpas esmu atdarījis, mana mēle manā mutē runā.
3 По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
Mani teikumi būs sirds taisnība, un manas lūpas skaidri izrunās, ko zinu.
4 Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
Dieva Gars mani radījis, un tā Visuvarenā dvaša man devusi dzīvību.
5 Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
Ja tu vari, atbildi man, taisies pret mani un nostājies.
6 Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
Redzi, es piederu Dievam tā kā tu, no zemes es arīdzan esmu ņemts.
7 Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
Redzi, iztrūcināt es tevi neiztrūcināšu, un mana roka pār tevi nebūs grūta.
8 Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
Tiešām, tu esi runājis priekš manām ausīm, to vārdu balsi es esmu dzirdējis:
9 Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
„Es esmu šķīsts, bez pārkāpšanas, es esmu skaidrs, un man nozieguma nav;
10 Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
Redzi, Viņš atrod iemeslus pret mani, Viņš mani tura par Savu ienaidnieku;
11 Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
Viņš manas kājas liek siekstā, Viņš apsargā visus manus ceļus.“
12 Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
Redzi, tur tev nav taisnības; es tev atbildu, ka Dievs ir daudz augstāks pār cilvēku.
13 Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
Kāpēc tu pret Viņu tiepies, kad Viņš neatbild par visiem saviem darbiem?
14 Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
Jo Dievs runā vienreiz, un vēl otrreiz, bet to neliek vērā.
15 У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
Sapnī caur nakts parādīšanām, kad ciets miegs cilvēkiem uzkrīt, kad tie guļ savā gultā,
16 Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
Tad Viņš atdara cilvēku ausi un apzieģelē, ko Viņš tiem grib mācīt.
17 Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
Lai cilvēku novērš no nedarba un pasargā vīru no lepnības.
18 Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
Lai izglābj viņa dvēseli no kapa un viņa dzīvību, ka nekrīt caur zobenu.
19 И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
Viņš to arī pārmāca ar sāpēm gultā un lauž visus viņa kaulus.
20 Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
Tā ka viņa sirds neņem pretī maizi, nedz viņa dvēsele kādu gardumu.
21 Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
Viņa miesa nodilst, ka no tās nekā vairs neredz, un kauli nāk ārā, kas nebija redzami,
22 И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
Un viņa dvēsele nāk tuvu pie bedres, un viņa dzīvība pie nāves sāpēm.
23 Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
Ja tad pie viņa nāk vēstnesis, ziņas devējs kā viens no tūkstošiem, rādīt cilvēkam kas pareizi:
24 Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
Tad Viņš tam ir žēlīgs. un saka: atpestī to, ka negrimst kapā, jo esmu atradis salīdzināšanu.
25 И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
Tad viņa miesa būs zaļāka nekā jaunībā, tas nāks atkal pie savas jaunības dienām.
26 Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
Tas lūgs Dievu, un Viņš to žēlos, - tas uzskatīs Dieva vaigu ar prieku, un Dievs cilvēkam atmaksās viņa taisnību.
27 Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
Tad šis izteiks cilvēkiem un sacīs: es biju grēkojis un pārgrozījis tiesu, bet Viņš to man nav pielīdzinājis.
28 Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
Viņš ir atpestījis manu dvēseli, ka tā negrimst kapā, un mana dzīvība redz gaišumu.
29 Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
Redzi, to visu dara tas stiprais Dievs divi un trīskārt cilvēkam,
30 Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
Ka viņa dvēseli novērstu no kapa, ka tā taptu apgaismota dzīvības gaismā.
31 Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
Liec vērā, Ījab, klausies mani, ciet klusu, un es runāšu.
32 Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
Jeb, ja tev ir ko sacīt, tad atbildi man; runā, jo es labprāt redzētu tavu taisnību.
33 Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.
Ja nav, tad klausies mani, ciet klusu, un es tev mācīšu gudrību.
