Књига о Јову 30
1 А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
但現今年紀小於我的人，都嘲笑我；這些人的父親，我都不屑於列在守我羊群的狗中。
2 А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
他們的精力已經喪失，他們手臂的力量，對我還有何用﹖
3 Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
他們因貧乏和饑饉而消瘦，咀嚼曠野裏的草根，以及荒山野嶺所生的荊棘。
4 Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
他們由叢莽中採取鹹菜，以杜松根做自己的食物。
5 Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
人將他們由人群中逐出，在他們後面喊叫有如追賊；
6 Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
他們只得避居於深谷，住在山洞和岩穴中；
7 По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
在荊棘叢中哀歎，在葛藤下蝟縮。
8 Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
這些人都是流氓的後代，都是無名氏之子孫，由本國驅逐境外的。
9 И њима сам сада песма, и постах им прича.
但現今我竟成了他們的歌謠，做了他們的話柄。
10 Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
他們因憎惡我而遠離我，竟任意向我臉上吐唾沫。
11 Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
他們解開了韁繩以攻擊我，在我面前除掉了轡頭。
12 С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
下流之輩在我右邊起來，向我投擲石頭，築成一條使我喪亡的路。
13 Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
他們破壞了我的道路，使我跌仆，卻沒有人阻止他們。
14 Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
他們由寬大的缺口進入，輾轉於廢墟之中。
15 Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
恐怖臨於我身，我的尊榮如被風吹散，我的救恩如浮雲逝去。
16 И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
現今我的心神已頹廢，憂患的日子不放鬆我。
17 Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
夜間痛苦刺透我骨，我的脈絡都不得安息。
18 Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
天主以大力抓住我的衣服，握緊我長衣的領口，
19 Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
將我投入泥中，使我變成灰土。
20 Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
天主啊! 我向你呼號，你不回答我；我立起來，你也不理睬我。
21 Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
你對我變成了暴君，用你有力的手迫害我。
22 Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
你將我提起，乘風而去，使我在狂風中飄搖不定。
23 Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
我知道你要導我於死亡，到眾生聚集的家鄉。
24 Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
若窮人遇到不幸向我求救，我豈不伸手去援助他﹖
25 Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
他人遭難，我豈沒有流淚﹖人窮乏，我的心豈沒有憐憫﹖
26 Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
我希望幸福，來的卻是災禍；我期待光明，黑暗反而來臨。
27 Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
我內心煩惱不安，痛苦的日子常臨於我。
28 Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
我憂悶而行，無人安慰我，我要在集會中起立喊冤。
29 Брат постах змајевима и друг совама.
我成了豺狼的兄弟，成了駝鳥的伴侶。
30 Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
我的皮膚變黑，我的骨頭因熱灼焦，
31 Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
我的琴瑟奏出哀調，我的簫笛發出哭聲。
