Књига о Јову 28
1 Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
Zeker, er is een plaats, waaruit het zilver komt, Een oord, waar het goud wordt gewassen,
2 Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
Het ijzer uit de bodem gehaald, De steen tot koper gesmolten;
3 Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
Waar men in de uiterste duisternis doordringt, En de diepste plekken doorvorst. In de rotsen, duister en somber.
4 Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
Worden schachten gehakt door een volk, dat er niet hoort, Dat door de wandelaars wordt vergeten, Daar ver van de mensen hangt en zweeft;
5 Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
En de aarde, waaruit het brood ontspruit, Wordt in haar ingewanden omgewoeld als door vuur.
6 У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
Haar rotsen zijn de plaats van saffier, Haar stof bevat goud;
7 Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
De arend kent er de weg niet heen, Het valkenoog bespeurt hem niet;
8 Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
De roofdieren betreden hem niet, De luipaard gaat er niet heen.
9 На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
De mens slaat zijn hand aan de harde steen, Woelt de bergen om van hun grondslag af,
10 Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
Breekt gangen in de rotsen uit, Niets kostbaars ontsnapt aan zijn oog;
11 Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
Hij zoekt de bronnen der stromen af, En brengt wat verborgen lag aan het licht.
12 Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
Maar de wijsheid, waar is zij te vinden, En waar is het oord van het inzicht?
13 Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
De mens kent er de weg niet heen, In het land der levenden bevindt ze zich niet.
14 Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
De afgrond roept: In mij is ze niet! De zee herhaalt: Ze is niet bij mij!
15 Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
Zij wordt niet gekocht voor het fijnste goud, Geen zilver gewogen, om haar te betalen;
16 Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
Zij wordt niet geschat tegen goud van Ofir, Tegen kostbare onyx, noch saffier;
17 Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
Geen goud, geen glaswerk kan haar evenaren, Geen gouden vaas is haar prijs.
18 Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
Paarlen en kristal zijn naast haar niet in tel, Het vinden der wijsheid gaat dat van koralen te boven;
19 Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
Topaas van Koesj kan het niet bij haar halen, Het zuiverst goud weegt niet tegen haar op.
20 Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
De wijsheid, waar komt zij vandaan; Het inzicht, waar is zijn plaats?
21 Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
Zij ligt verborgen voor het oog van al wat leeft, Verscholen voor de vogels in de lucht;
22 Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
De onderwereld en dood roepen uit: Onze oren hebben enkel van haar bij geruchte gehoord.
23 Бог зна пут њен, и познаје место њено.
Het is God, die de weg naar haar kent, Hij alleen weet, waar zij toeft.
24 Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
Want Hij blikte tot aan de grenzen der aarde, Zag al wat onder de hemel bestond:
25 Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
Toen Hij het gewicht van de wind bepaalde, De maat voor het water bestemde;
26 Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
Toen Hij de regen zijn wet gaf, En de donder zijn weg.
27 Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
Toen aanschouwde Hij haar en verkondigde haar, Kende Hij haar en doorgrondde haar;
28 А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
Maar Hij sprak tot den mens: Zie, de vreze des Heren is wijsheid, En het kwade te mijden is inzicht!
