Књига о Јову 24
1 Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
Kāpēc tas Visuvarenais nav nolicis tiesas laikus, un kāpēc tie, kas Viņu pazīst, neredz Viņa dienas?
2 Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
Robežas pārceļ, ganāmu pulku laupa un gana.
3 Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
Bāriņu ēzeli aizdzen un atraitnes govi ķīlā.
4 Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
Nabagus grūž no ceļa un bēdu ļaudīm zemē visiem jāapslēpjās.
5 Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
Redzi, kā mežu ēzeļi tuksnesī tie iziet pie sava darba, agri celdamies pēc maizes, tuksnesis tiem ir barība priekš bērniem.
6 Жању њиву и беру виноград који није њихов;
Tīrumā tie sev pļauj lopu ēdamo, un nolasa atlikas bezdievīgā vīna dārzā.
7 Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
Kaili tie guļ bez drēbēm, apsega tiem nav pret aukstumu.
8 Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
Tie mirkst no lietus uz kalniem, un bez patvēruma būdami tie apkampj klintis.
9 Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
Bāriņu rauj no krūtīm un ņem no nabaga ķīlas.
10 Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
Kaili tie iet bez drēbēm, un izsalkuši tie nes kūlīšus.
11 Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
Šiem eļļa jāizspiež starp viņu mūriem, vīna spaids tiem jāmin un jāslāpst.
12 Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
Pilsētās ļaudis nopūšās un ievainoto dvēsele kliedz; un taču Dievs to grēku nesoda.
13 Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
Tie ir gaismas pretinieki, Viņa ceļus tie nepazīst un nepaliek uz Viņa tekām.
14 Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
Gaismai austot slepkava ceļas, nokauj nabagu un bēdīgu, un naktī tas top par zagli.
15 И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
Un laulības pārkāpēja acs gaida krēslību un saka: Neviena acs mani nepazīs; un apslēpj savu vaigu ar apsegu.
16 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
Tie tumsā ielaužās namos, dienas laikā slēpjās, no gaismas nekā negrib zināt.
17 Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
Jo visiem šiem tumša nakts ir par dienu, jo nakts briesmas tiem ir pazīstamas.
18 Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
Ātri tas nozūd pa ūdens virsu, viņa ežas ir nolādētas virs zemes, tas vairs nestaigās uz savu vīna dārzu.
Bula laiks un karstums aizņem sniega ūdeni, tāpat elle tos, kas grēkojuši. (Sheol h7585)
20 Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
Pats mātes klēpis viņu aizmirst, tas ir gardums tārpiem, tas netop vairs pieminēts, netaisnība top salauzta kā sapuvis koks;
21 Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
Jo viņš aplaupīja neauglīgo, kas nedzemdē, un nedarīja nekā laba atraitnei.
22 Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
Bet Dievs arī uztur varas darītājus ar savu spēku; vēl ceļas kas vairs neticēja, ka dzīvos.
23 Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
Viņš tiem dod drošību un stiprumu, un Viņa acis skatās uz viņu ceļiem.
24 Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
Tie ir augsti cēlušies, un mazs brīdis, tad to vairs nav; tie apgulstās, tiek savākti kā visi citi, un top nopļauti kā vārpas.
25 Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
Vai tas tā nav? Kas mani darīs par melkuli un manu valodu pierādīs par tukšu?
