Књига о Јову 24
1 Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
Ab Omnipotente non sunt abscondita tempora: qui autem noverunt eum, ignorant dies illius.
2 Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
Alii terminos transtulerunt; diripuerunt greges, et paverunt eos.
3 Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
Asinum pupillorum abegerunt, et abstulerunt pro pignore bovem viduæ.
4 Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
Subverterunt pauperum viam, et oppresserunt pariter mansuetos terræ.
5 Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
Alii quasi onagri in deserto egrediuntur ad opus suum: vigilantes ad prædam, præparant panem liberis.
6 Жању њиву и беру виноград који није њихов;
Agrum non suum demetunt, et vineam ejus, quem vi oppresserint, vindemiant.
7 Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
Nudos dimittunt homines, indumenta tollentes, quibus non est operimentum in frigore:
8 Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
quos imbres montium rigant, et non habentes velamen, amplexantur lapides.
9 Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
Vim fecerunt deprædantes pupillos, et vulgum pauperem spoliaverunt.
10 Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
Nudis et incedentibus absque vestitu, et esurientibus tulerunt spicas.
11 Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
Inter acervos eorum meridiati sunt, qui calcatis torcularibus sitiunt.
12 Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
De civitatibus fecerunt viros gemere, et anima vulneratorum clamavit: et Deus inultum abire non patitur.
13 Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
Ipsi fuerunt rebelles lumini: nescierunt vias ejus, nec reversi sunt per semitas ejus.
14 Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
Mane primo consurgit homicida; interficit egenum et pauperem: per noctem vero erit quasi fur.
15 И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
Oculus adulteri observat caliginem, dicens: Non me videbit oculus: et operiet vultum suum.
16 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
Perfodit in tenebris domos, sicut in die condixerant sibi, et ignoraverunt lucem.
17 Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
Si subito apparuerit aurora, arbitrantur umbram mortis: et sic in tenebris quasi in luce ambulant.
18 Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
Levis est super faciem aquæ: maledicta sit pars ejus in terra, nec ambulet per viam vinearum.
Ad nimium calorem transeat ab aquis nivium, et usque ad inferos peccatum illius. (Sheol h7585)
20 Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
Obliviscatur ejus misericordia; dulcedo illius vermes: non sit in recordatione, sed conteratur quasi lignum infructuosum.
21 Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
Pavit enim sterilem quæ non parit, et viduæ bene non fecit.
22 Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
Detraxit fortes in fortitudine sua, et cum steterit, non credet vitæ suæ.
23 Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
Dedit ei Deus locum pœnitentiæ, et ille abutitur eo in superbiam: oculi autem ejus sunt in viis illius.
24 Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
Elevati sunt ad modicum, et non subsistent: et humiliabuntur sicut omnia, et auferentur, et sicut summitates spicarum conterentur.
25 Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
Quod si non est ita, quis me potest arguere esse mentitum, et ponere ante Deum verba mea?
