Књига о Јову 23
1 А Јов одговори и рече:
Respondens autem Job, ait:
2 Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
Nunc quoque in amaritudine est sermo meus, et manus plagæ meæ aggravata est super gemitum meum.
3 О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,
Quis mihi tribuat ut cognoscam et inveniam illum, et veniam usque ad solium ejus?
4 Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
Ponam coram eo judicium, et os meum replebo increpationibus:
5 Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.
ut sciam verba quæ mihi respondeat, et intelligam quid loquatur mihi.
6 Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
Nolo multa fortitudine contendat mecum, nec magnitudinis suæ mole me premat.
7 Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.
Proponat æquitatem contra me, et perveniat ad victoriam judicium meum.
8 Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;
Si ad orientem iero, non apparet; si ad occidentem, non intelligam eum.
9 Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
Si ad sinistram, quid agam? non apprehendam eum; si me vertam ad dexteram, non videbo illum.
10 Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
Ipse vero scit viam meam, et probavit me quasi aurum quod per ignem transit.
11 По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.
Vestigia ejus secutus est pes meus: viam ejus custodivi, et non declinavi ex ea.
12 Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
A mandatis labiorum ejus non recessi, et in sinu meo abscondi verba oris ejus.
13 Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.
Ipse enim solus est, et nemo avertere potest cogitationem ejus: et anima ejus quodcumque voluit, hoc fecit.
14 И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.
Cum expleverit in me voluntatem suam, et alia multa similia præsto sunt ei.
15 Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.
Et idcirco a facie ejus turbatus sum, et considerans eum, timore sollicitor.
16 Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
Deus mollivit cor meum, et Omnipotens conturbavit me.
17 Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?
Non enim perii propter imminentes tenebras, nec faciem meam operuit caligo.
