Књига о Јову 24
1 Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
Why are times not laid up by the Almighty? and why do not they which know him see his days?
2 Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
There are that remove the landmarks; they violently take away flocks, and feed them.
3 Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
They drive away the ass of the fatherless, they take the widow’s ox for a pledge.
4 Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
They turn the needy out of the way: the poor of the earth hide themselves together.
5 Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
Behold, as wild asses in the desert they go forth to their work, seeking diligently for meat; the wilderness [yieldeth] them food for their children.
6 Жању њиву и беру виноград који није њихов;
They cut their provender in the field; and they glean the vintage of the wicked.
7 Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
They lie all night naked without clothing, and have no covering in the cold.
8 Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
They are wet with the showers of the mountains, and embrace the rock for want of a shelter.
9 Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
There are that pluck the fatherless from the breast, and take a pledge of the poor:
10 Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
[So that] they go about naked without clothing, and being an-hungred they carry the sheaves;
11 Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
They make oil within the walls of these men; they tread [their] winepresses, and suffer thirst.
12 Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
From out of the populous city men groan, and the soul of the wounded crieth out: yet God imputeth it not for folly.
13 Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
These are of them that rebel against the light; they know not the ways thereof, nor abide in the paths thereof.
14 Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
The murderer riseth with the light, he killeth the poor and needy; and in the night he is as a thief.
15 И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
The eye also of the adulterer waiteth for the twilight, saying, No eye shall see me: and he disguiseth his face.
16 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
In the dark they dig through houses: they shut themselves up in the daytime; they know not the light.
17 Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
For the morning is to all of them as the shadow of death; for they know the terrors of the shadow of death.
18 Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
He is swift upon the face of the waters; their portion is cursed in the earth: he turneth not by the way of the vineyards.
Drought and heat consume the snow waters: [so doth] Sheol [those which] have sinned. (Sheol h7585)
20 Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
The womb shall forget him; the worm shall feed sweetly on him; he shall be no more remembered: and unrighteousness shall be broken as a tree.
21 Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
He devoureth the barren that beareth not; and doeth not good to the widow.
22 Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
He draweth away the mighty also by his power: he riseth up, and no man is sure of life.
23 Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
[God] giveth them to be in security, and they rest thereon; and his eyes are upon their ways.
24 Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
They are exalted; yet a little while, and they are gone; yea, they are brought low, they are taken out of the way as all other, and are cut off as the tops of the ears of corn.
25 Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
And if it be not so now, who will prove me a liar, and make my speech nothing worth?
