Књига о Јову 38
1 Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
Then the LORD answered Job out of the whirlwind, and said,
2 Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
Who is this that darkeneth counsel by words without knowledge?
3 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
Gird up now thy loins like a man; for I will demand of thee, and declare thou unto me.
4 Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
Where wast thou when I laid the foundations of the earth? declare, if thou hast understanding.
5 Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
Who determined the measures thereof, if thou knowest? or who stretched the line upon it?
6 На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
Whereupon were the foundations thereof fastened? or who laid the corner stone thereof;
7 Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
When the morning stars sang together, and all the sons of God shouted for joy?
8 Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
[Or who] shut up the sea with doors, when it brake forth, [as if] it had issued out of the womb;
9 Кад га одех облаком и пових тамом;
When I made the cloud the garment thereof, and thick darkness a swaddlingband for it,
10 Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
And prescribed for it my decree, and set bars and doors,
11 И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
And said, Hitherto shalt thou come, but no further; and here shall thy proud waves be stayed?
12 Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
Hast thou commanded the morning since thy days [began, and] caused the dayspring to know its place;
13 Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
That it might take hold of the ends of the earth, and the wicked be shaken out of it?
14 Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
It is changed as clay under the seal; and [all things] stand forth as a garment:
15 Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
And from the wicked their light is withholden, and the high arm is broken.
16 Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
Hast thou entered into the springs of the sea? or hast thou walked in the recesses of the deep?
17 Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
Have the gates of death been revealed unto thee? or hast thou seen the gates of the shadow of death?
18 Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
Hast thou comprehended the breadth of the earth? declare, if thou knowest it all.
19 Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
Where is the way to the dwelling of light, and as for darkness, where is the place thereof;
20 Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
That thou shouldest take it to the bound thereof, and that thou shouldest discern the paths to the house thereof?
21 Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
[Doubtless], thou knowest, for thou wast then born, and the number of thy days is great!
22 Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
Hast thou entered the treasuries of the snow, or hast thou seen the treasuries of the hail,
23 Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
Which I have reserved against the time of trouble, against the day of battle and war?
24 Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
By what way is the light parted, or the east wind scattered upon the earth?
25 Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
Who hath cleft a channel for the waterflood, or a way for the lightning of the thunder;
26 Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
To cause it to rain on a land where no man is; on the wilderness, wherein there is no man;
27 Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
To satisfy the waste and desolate [ground]; and to cause the tender grass to spring forth?
28 Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
Hath the rain a father? or who hath begotten the drops of dew?
29 Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
Out of whose womb came the ice? and the hoary frost of heaven, who hath gendered it?
30 Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
The waters are hidden as [with] stone, and the face of the deep is frozen.
31 Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
Canst thou bind the cluster of the Pleiades, or loose the bands of Orion?
32 Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
Canst thou lead forth the Mazzaroth in their season? or canst thou guide the Bear with her train?
33 Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
Knowest thou the ordinances of the heavens? canst thou establish the dominion thereof in the earth?
34 Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
Canst thou lift up thy voice to the clouds, that abundance of waters may cover thee?
35 Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
Canst thou send forth lightnings, that they may go, and say unto thee, Here we are?
36 Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
Who hath put wisdom in the inward parts? or who hath given understanding to the mind?
37 Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
Who can number the clouds by wisdom? or who can pour out the bottles of heaven,
38 Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
When the dust runneth into a mass, and the clods cleave fast together?
39 Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
Wilt thou hunt the prey for the lioness? or satisfy the appetite of the young lions,
40 Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
When they couch in their dens, [and] abide in the covert to lie in wait?
41 Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
Who provideth for the raven his food, when his young ones cry unto God, [and] wander for lack of meat?
