Књига о Јову 22
1 А Елифас Теманац одговори и рече:
And Eliphaz the Temanite answereth and saith: —
2 Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.
To God is a man profitable, Because a wise man to himself is profitable?
3 Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане?
Is it a delight to the Mighty One That thou art righteous? is it gain, That thou makest perfect thy ways?
4 Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?
Because of thy reverence Doth He reason [with] thee? He entereth with thee into judgment:
5 Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја?
Is not thy wickedness abundant? And there is no end to thine iniquities.
6 Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.
For thou takest a pledge of thy brother for nought, And the garments of the naked Thou dost strip off.
7 Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.
Thou causest not the weary to drink water, And from the hungry thou withholdest bread.
8 Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.
As to the man of arm — he hath the earth, And the accepted of face — he dwelleth in it.
9 Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.
Widows thou hast sent away empty, And the arms of the fatherless are bruised.
10 Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.
Therefore round about thee [are] snares, And trouble thee doth fear suddenly.
11 И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.
Or darkness — thou dost not see, And abundance of waters doth cover thee.
12 Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо.
Is not God high [in] heaven? And see the summit of the stars, That they are high.
13 Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити?
And thou hast said, 'What — hath God known? Through thickness doth He judge?
14 Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.
Thick clouds [are] a secret place to Him, And He doth not see;' And the circle of the heavens He walketh habitually,
15 Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,
The path of the age dost thou observe, That men of iniquity have trodden?
16 Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом?
Who have been cut down unexpectedly, A flood is poured out on their foundation.
17 Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?
Those saying to God, 'Turn aside from us,' And what doth the Mighty One to them?
18 А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене.
And he hath filled their houses [with] good: (And the counsel of the wicked Hath been far from me.)
19 Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се.
See do the righteous and they rejoice, And the innocent mocketh at them,
20 Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ.
'Surely our substance hath not been cut off, And their excellency hath fire consumed.'
21 Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро.
Acquaint thyself, I pray thee, with Him, And be at peace, Thereby thine increase [is] good.
22 Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом.
Receive, I pray thee, from His mouth a law, And set His sayings in thy heart.
23 Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,
If thou dost return unto the Mighty Thou art built up, Thou puttest iniquity far from thy tents.
24 Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.
So as to set on the dust a defence, And on a rock of the valleys a covering.
25 И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.
And the Mighty hath been thy defence, And silver [is] strength to thee.
26 Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.
For then on the Mighty thou delightest thyself, And dost lift up unto God thy face,
27 Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш.
Thou dost make supplication unto Him, And He doth hear thee, And thy vows thou completest.
28 Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело.
And thou decreest a saying, And it is established to thee, And on thy ways hath light shone.
29 Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.
For they have made low, And thou sayest, 'Lift up.' And the bowed down of eyes he saveth.
30 Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.
He delivereth the not innocent, Yea, he hath been delivered By the cleanness of thy hands.
