Књига о Јову 21
1 А Јов одговори и рече:
And Job answereth and saith: —
2 Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
Hear ye diligently my word, And this is your consolation.
3 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
Bear with me, and I speak, And after my speaking — ye may deride.
4 Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
I — to man [is] my complaint? and if [so], wherefore May not my temper become short?
5 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
Turn unto me, and be astonished, And put hand to mouth.
6 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
Yea, if I have remembered, then I have been troubled. And my flesh hath taken fright.
7 Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
Wherefore do the wicked live? They have become old, Yea, they have been mighty in wealth.
8 Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
Their seed is established, Before their face with them, And their offspring before their eyes.
9 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
Their houses [are] peace without fear, Nor [is] a rod of God upon them.
10 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
His bullock hath eaten corn, and doth not loath. His cow bringeth forth safely, And doth not miscarry.
11 Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
They send forth as a flock their sucklings, And their children skip,
12 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
They lift [themselves] up at timbrel and harp, And rejoice at the sound of an organ.
They wear out in good their days, And in a moment [to] Sheol go down. (Sheol h7585)
14 А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
And they say to God, 'Turn aside from us, And the knowledge of Thy ways We have not desired.
15 Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
What [is] the Mighty One that we serve Him? And what do we profit when we meet with Him?'
16 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
Lo, not in their hand [is] their good, (The counsel of the wicked Hath been far from me.)
17 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
How oft is the lamp of the wicked extinguished, And come on them doth their calamity? Pangs He apportioneth in His anger.
18 Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
They are as straw before wind, And as chaff a hurricane hath stolen away,
19 Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
God layeth up for his sons his sorrow, He giveth recompense unto him — and he knoweth.
20 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
His own eyes see his destruction, And of the wrath of the Mighty he drinketh.
21 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
For what [is] his delight in his house after him, And the number of his months cut off?
22 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
To God doth [one] teach knowledge, And He the high doth judge?
23 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
This [one] dieth in his perfect strength, Wholly at ease and quiet.
24 Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
His breasts have been full of milk, And marrow his bones doth moisten.
25 А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
And this [one] dieth with a bitter soul, And have not eaten with gladness.
26 Обојица леже у праху, и црви их покривају.
Together — on the dust they lie down, And the worm doth cover them over.
27 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
Lo, I have known your thoughts, And the devices against me ye do wrongfully.
28 Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
For ye say, 'Where [is] the house of the noble? And where the tent — The tabernacles of the wicked?'
29 Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
Have ye not asked those passing by the way? And their signs do ye not know?
30 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
That to a day of calamity is the wicked spared. To a day of wrath they are brought.
31 Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
Who doth declare to his face his way? And [for] that which he hath done, Who doth give recompence to him?
32 Али се износи у гробље и остаје у гомили.
And he — to the graves he is brought. And over the heap a watch is kept.
33 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
Sweet to him have been the clods of the valley, And after him every man he draweth, And before him there is no numbering.
34 Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
And how do ye comfort me [with] vanity, And in your answers hath been left trespass?
