Књига о Јову 16
1 А Јов одговори и рече:
Le hoe ty natoi’ Iobe:
2 Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
Fa maro ty entañe tsinanoko hoe Izay, songa mpañohò mahamonjetse.
3 Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
Tsy higadom-bao o reha-kafoakeo? ke inoñe ty manigik’azo hanoiñe?
4 И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
Mete ho nivolambolañe manahake anahareo iraho, naho nifandimbe toetse o tron-tikañeo, mete ho nanoitoim-bolañe ama’ areo, vaho nikofikofihako loha.
5 Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
Ho nampahaozare’ ty vavako nahareo, vaho nampanintsiña’ ty fihetsen-tsoñiko.
6 Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
Fe ndra te mivolan-draho, tsy mikepake ty hasotriako, hahamaivañ’ ahy hao te mifoneñe.
7 А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
Fe nimokore’e iraho henaneo, fa nahabangý o mpiamako iabio irehe,
8 Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
Nampiforejeje ahiko irehe, valolombelo amako izay; Mionjoñe amako ato ty faifoifoko, ie oniñe an-tareheko.
9 Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
Nirimita’ ty haviñera’e, mitan-kabò amako, nialia’e vazañe; nabohiri’ i Rafelahikoy amako o fihaino’eo.
10 Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
Nampibolobea-palie amako, tinakapi’ iareo amañ’inje ty fifiko, le nihimpok’ amako.
11 Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
Toe nasesen’Añahare amo raty tserekeo iraho, mbore navokovoko’e am-pità’ o tsy vokatseo.
12 Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
Nierañeran-draho, fe nampivaletrahe’e. Ginore’e am-bozoko vaho hinotohoto’e, mbore najado’e ho fanolarañe.
13 Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
Miarikoboñe ahy o mpitàm-pale’eo, tseratserahe’e, abenta’e tsy aman-tretre o tsapa-voakoo, vaho adoandoa’e an-tane eo o aferokoo.
14 Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
Boroboñake atovom-boroboñake ty niboroboñaha’e ahy; hoe fanalohaly t’ie mañoridañe.
15 Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
Nitrebehako gony ty holiko, vaho napoko an-deboke ao ty tsifako.
16 Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
Nampandofiry ty tareheko o tañikoo, an-koli-masoko eo ty talinjon-kavilasy;
17 Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
ndra te tsy aman-tsenge hery o tañakoo, mbore malio o halalikoo.
18 Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
O ry tane; ko lembefa’o ty lioko, le ko mea’o fitofàñe o toreokoo.
19 И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
Ie amy zao hehe te an-dikerañe ao i valolombelokoy, ambone ao i Mpañalañalakoy.
20 Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
Mikizak’ahy o rañekoo, i Andrianañahare ty fitsopaha’ o masokoo.
21 О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
Ehe t’ie nimpañalañalañe añivo’ ondatio naho i Andrianañahare, manahake ty ana’ondaty aman-drañe’e.
22 Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
Aa ie añe ty taoñe tsy ampeampe, le hionjomb’an-dalañe tsy impolian-draho.
