Књига о Јову 16
1 А Јов одговори и рече:
Sai Ayuba ya amsa,
2 Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
“Na ji abubuwa da yawa kamar waɗannan; dukanku ba ku iya ta’aziyya ba!
3 Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
Dogayen surutanku ba sa ƙare ne? Me yake sa kuke ta yin waɗannan surutai har kuke cin gaba da yin gardama?
4 И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
Ni ma zan iya yin maganganu kamar yadda kuke yi in da kuna cikin halin da nake; zan iya faɗar duk abubuwan da kuke faɗi, in kaɗa muku kaina.
5 Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
Amma bakina zai ƙarfafa ku; ta’aziyyar da za tă fito daga bakina za tă kawar muku da ɓacin zuciyarku.
6 Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
“Duk da haka in na yi magana, ba na samun sauƙi; in ma na yi shiru zafin ba ya tafiya.
7 А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
Ba shakka ya Allah ka gajiyar da ni; ka ɓata gidana gaba ɗaya.
8 Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
Ka daure ni, ya kuma zama shaida; yadda na rame sai ƙasusuwa, wannan ya sa ake gani kamar don ni mai zunubi ne shi ya sa.
9 Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
Allah ya kai mini hari ya yi kaca-kaca da ni cikin fushinsa yana cizon haƙoransa don fushin da yake yi da ni; ya zura mini ido.
10 Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
Mutane suka buɗe baki suka yi mini riyar reni; suka yi mini ba’a suka haɗu suka tayar mini.
11 Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
Allah ya bashe ni ga mugayen mutane, ya jefa ni hannun mugaye.
12 Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
Dā ina zamana lafiya kome yana tafiya daidai; amma ya ragargaza ni; ya shaƙe ni a wuya; ya murƙushe ni na zama abin barata gare shi;
13 Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
maharbansa sun kewaye ni. Ba tausayi, ya soke ni a ƙodata har jini ya zuba a ƙasa.
14 Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
Ya ji mini rauni a kai a kai ya auko mini kamar mai yaƙi.
15 Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
“Ina makoki saye da tsummoki na ɓoye fuskata a cikin ƙura.
16 Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
Fuskata ta yi ja don kuka idanuna sun kukumbura;
17 Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
duk da haka hannuwana ba su aikata ɓarna ba kuma addu’ata mai tsabta ce.
18 Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
“Ya duniya, kada ki ɓoye jinina; bari yă yi kuka a madadina!
19 И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
Ko yanzu haka shaidata tana sama; wanda zai tsaya mini yana sama.
20 Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
Shi mai yin roƙo a madadina abokina ne yayinda nake kuka ga Allah;
21 О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
a madadin mutum ya yi roƙo ga Allah kamar yadda mutum yakan yi roƙo domin abokinsa.
22 Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
“Shekaru kaɗan suka rage in kama hanyar da ba a komawa.
