< Књига о Јову 28 >
1 Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
Akwai ramin azurfa akwai kuma wurin da ake tace zinariya.
2 Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
Daga cikin ƙasa ake ciro ƙarfe, ana kuma narkar da tagulla daga cikin dutse.
3 Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
Mutum ya kawo ƙarshen duhu; yakan bincike zuzzurfar iyaka, yana neman duwatsu a wuri mafi duhu.
4 Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
Nesa da inda mutane suke zama, yakan huda rami yă yi abin lilo, a wurin da mutane ba sa bi.
5 Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
Cikin ƙasa inda ake samun abinci, a ƙarƙashinta kuwa zafi ne kamar wuta;
6 У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
akwai duwatsu masu daraja a cikin duwatsunta, akwai kuma zinariya a cikin ƙurarta.
7 Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
Tsuntsu mai farauta bai san hanyarta ba, ba shahon da ya taɓa ganin ta.
8 Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
Manyan namun jeji ba su taɓa binta ba, ba zakin da ya taɓa binta.
9 На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
Hannun mutum ya iya sarrafa ƙanƙarar duwatsu, yă kuma tumɓuke tushen duwatsu.
10 Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
Yana tona rami a cikin duwatsu idanunsa suna ganin dukan dukiyar da ke cikin duwatsun.
11 Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
Yana nema daga ina ruwan rafi yake ɓulɓulowa yana kuma binciko abubuwan da suke a ɓoye yă kawo su cikin haske.
12 Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
Amma a ina ne za a iya samun hikima? Ina fahimta take zama?
13 Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
Mutum bai gane muhimmancinta ba, ba a samunta a ƙasar masu rai.
14 Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
Zurfi ya ce, “Ba ta wurina”; teku ya ce, “Ba ta wurina.”
15 Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
Ba irin zinariyar da za tă iya sayenta, ko kuma a iya auna nauyinta da azurfa.
16 Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
Ba za a iya sayenta da zinariyar Ofir, ko sauran duwatsu masu daraja ba.
17 Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
Zinariya da madubi ba za su iya gwada kansu da ita ba, ba kuwa za a iya musayarta da abubuwan da aka yi da zinariya ba.
18 Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
Kada ma a ce murjani da duwatsu masu walƙiya; farashin hikima ya fi na lu’ulu’ai.
19 Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
Ba za a iya daidaita darajarta da duwatsun Tofaz na Kush ba, zallar zinariya ma ba tă isa ta saye ta ba.
20 Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
“To, daga ina ke nan hikima ta fito? Ina fahimta take zama?
21 Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
An ɓoye ta daga idanun kowane abu mai rai, har tsuntsayen sararin sama ma an ɓoye masu ita.
22 Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
Hallaka da mutuwa suna cewa, ‘Jita-jitarta kaɗai muke ji.’
23 Бог зна пут њен, и познаје место њено.
Allah ya gane hanyar zuwa wurinta. Shi ne kaɗai ya san inda take zama,
24 Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
Gama yana ganin iyakar duniya kuma yana ganin duk abin da yake ƙarƙashin sama.
25 Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
Lokacin da ya yi iska ya sa ta hura, ya kuma auna ruwaye.
26 Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
Lokacin da ya yi wa ruwan sama doka da kuma hanya domin walƙiya,
27 Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
sai ya dubi hikima ya auna ta; ya tabbatar da ita, ya gwada ta.
28 А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
Ya kuma ce wa mutum, ‘Tsoron Ubangiji shi ne hikima, kuma guje wa mugunta shi ne fahimi.’”