< Књига о Јову 15 >
1 А Елифас Теманац одговори и рече:
Eliphaz de Têmân prit la parole et dit:
2 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
Est-il digne du sage de mettre en avant des raisons futiles, de gonfler son sein de vent?
3 Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
d’employer des arguments sans valeur et des paroles qui ne servent de rien?
4 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
Tu en viens à saper la piété, à supprimer les prières au Tout-Puissant!
5 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
C’Est ton iniquité qui inspire ta bouche, et ainsi tu adoptes le langage de la mauvaise foi.
6 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
C’Est ta bouche qui te condamne, et non moi; tes propres lèvres témoignent contre toi.
7 Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
Es-tu donc, par ta naissance, le premier des hommes? As-tu vu le jour avant les collines?
8 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
As-tu entendu ce qui se dit dans le conseil de Dieu? As-tu confisqué à ton profit la sagesse?
9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
Que sais-tu que nous ne sachions? Que comprends-tu qui nous échappe?
10 И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
Parmi nous aussi il est des gens vénérables par l’âge, des vieillards plus riches de jours que ton père.
11 Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
Comptes-tu pour rien les consolations de Dieu et la parole qui t’a été dite en douceur?
12 Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
Pourquoi te laisser emporter par ton cœur? Pourquoi rouler ainsi tes yeux?
13 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
Pourquoi tourner ta mauvaise humeur contre Dieu et laisser échapper de tels discours de ta bouche?
14 Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
Qu’est-ce donc que l’homme pour se prétendre pur et l’enfant de la femme pour se dire juste?
15 Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
Quoi! Même en ses saints il n’a pas confiance, et les cieux ne sont pas sans tache à ses yeux!
16 А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
Que sera-ce de cet être méprisable et corrompu, de l’homme qui boit l’iniquité comme l’eau?
17 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
Je veux t’instruire, écoute-moi; je veux t’exposer ce que j’ai vu;
18 Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
ce que racontent les sages, sans rien dissimuler, comme une tradition de leurs pères,
19 Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
qui furent, seuls, maîtres de ce pays et auxquels nul étranger ne s’est mêlé:
20 Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
"Les tourments remplissent toute la vie du méchant, tout le cours des années mesurées au tyran.
21 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
Ses oreilles ne cessent d’entendre un bruit terrifiant; en pleine paix, il se voit assaillir par le dévastateur.
22 Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
Il renonce à l’espoir d’échapper aux ténèbres, il se sait prédestiné au glaive.
23 Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
Il erre ça et là pour chercher du pain: il a conscience que des jours sombres se préparent pour lui.
24 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
La détresse et l’angoisse le jettent dans l’épouvante; elles l’étreignent comme un roi qui monte à l’assaut.
25 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
C’Est qu’il a dirigé sa main contre Dieu, il s’est élevé contre le Tout-Puissant.
26 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
C’Est qu’il lui a couru sus, le cou tendu, couvert de toute l’épaisseur de ses boucliers bombés.
27 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
C’Est qu’il a le visage épaissi par la graisse et le dos arrondi par l’embonpoint.
28 И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
Aussi se fixe-t-il dans des villes en ruines, dans des maisons qui ne sont pas habitables, étant destinées à se changer en décombres.
29 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
Il ne s’enrichira pas, sa fortune ne subsistera point; tel un arbre sans fruits il n’inclinera pas à terre le sommet de ses branches.
30 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
Il ne sortira plus des ténèbres; ses rejetons seront consumés par le feu; il disparaîtra comme par un souffle de Dieu.
31 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
Qu’il n’espère rien de la fraude! II a fait fausse route. La déception sera son salaire.
32 Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
Sa carrière sera achevée avant le temps, et son toit de feuillage ne reverdira plus.
33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
Tel qu’une vigne, il sera dépouillé de ses jeunes grappes; tel qu’un olivier, il jettera ses fleurs.
34 Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
Car la bande des pervers est condamnée à la stérilité; le feu dévore les tentes où s’entassent les dons de la corruption.
35 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
Ils conçoivent le mal, ils enfantent le malheur. Leur sein couve la perfidie.